Analiza artefakata iz Merva i Ninive pokazuje da su Sasanidi koristili mesing u nakitu, okovima i vojnim šlemovima, što menja razumevanje njihove metalurgije i vojne tehnologije.

Drevni metalurzi Sasanidskog carstva koristili su mesing – leguru bakra i cinka, znatno ranije i promišljenije nego što se dosad mislilo.

Prema istraživanju Davisa i saradnika, objavljenom u časopisu Archaeological Research in Asia, mesing se u Sasanidskom carstvu pojavljivao u nakitu, okovima, kopčama i vojnoj opremi između 4. i 7. veka nove ere. To nije samo tehnički detalj. To je trag o znanju, resursima, zanatskoj tradiciji i, moguće, državnoj organizaciji proizvodnje.

Mesing nije bronza

Na prvi pogled bronza i mesing mogu delovati slično, naročito kada je predmet snažno korodirao ili je sačuvan samo fragmentarno. Ali između te dve legure postoji važna razlika. Bronza je legura bakra i kalaja, dok je mesing legura bakra i cinka.

• U reci slučajno otkriven korintski šlem
• Rekonstruisani izgled i oprema sibirskog ratnika iz prošlosti
• Dura Europos: Prvi poznati hemijski napad u istoriji dogodio se pre 1700 godina

Ta razlika je presudna. Mesing se u antici nije mogao jednostavno napraviti mešanjem tečnih metala, jer cink ima nižu tačku ključanja od bakra. Zato su stari majstori koristili postupak termičke obrade – cementacije. Bakar bi se zagrevao sa cinkovom rudom i ugljem, pa bi cinkova para prodirala u bakar. Bio je to složen postupak, koji je zahtevao iskustvo i dobru kontrolu procesa. Drugim rečima, mesing nije bio slučajan nusproizvod. Bio je rezultat znanja.

Lokalitet Merv: nakit koji izgleda kao zlato

Jedan deo istraživanja oslanja se na metalne fragmente iz Merva, drevnog grada u današnjem Turkmenistanu. Oni potiču iz perioda sasanidske vlasti i obuhvataju više vekova korišćenja i preoblikovanja metala.

Najraniji primeri mesinga iz Merva, iz 4. i 5. veka, vezani su uglavnom za liveni nakit i manje predmete: narukvicu, ukrasnu iglu za kosu, prstenastu ili kukastu aplikaciju i slične sitne predmete. Hemijska analiza pokazala je da se sadržaj cinka značajno razlikovao od predmeta do predmeta. To ukazuje na mešovite izvore materijala, verovatno kombinovanje svežeg mesinga, recikliranih komada i bronzanih legura.

U toj ranoj fazi mesing je, čini se, imao pre svega vizuelnu i društvenu vrednost. Njegova žućkasta boja imitirala je sjaj plemenitog metala. Za srednji sloj i ljude koji nisu mogli da nose pravo zlato, mesing je mogao biti simbol umerenog prestiža: dovoljno upadljiv da govori o statusu, ali i dovoljno dostupan da bude praktičan.

Niniva i sasanidski šlemovi od mesinga

Najzanimljiviji deo studije odnosi se na vojne šlemove iz Ninive, grada koji je u sasanidsko doba i dalje bio naseljen. Tri primerka čuvaju se u Britanskom muzeju, a četvrti u Iračkom muzeju. Reč je o retkim i dragocenim predmetima, jer je očuvanih sasanidskih vojnih šlemova vrlo malo.

Šlemovi su izrađeni od više međusobno spojenih metalnih ploča, zakovanih i povezivanih trakama. Umesto da se cela kaciga iskuje iz jednog komada gvožđa, što je tehnički veoma zahtevno, majstori su koristili segmentiranu konstrukciju, praktičniju za izradu i popravku.

Analize su pokazale da su mnogi spoljašnji delovi šlemova izrađeni upravo od mesinga. Kod jednog primerka gvozdene ploče su bile obložene tankim mesinganim limom, dok su i noseće trake i zakovice takođe bili od mesinga. Na nekim mestima istraživači su primetili i pažljivo planirano preklapanje materijala, kao da je zanatlija vodio računa ne samo o čvrstini nego i o štednji metala.

To je važan zaključak: mesing ovde nije korišćen samo zato što lepo izgleda. Korišćen je zato što je bio funkcionalan.

Mesing pogodan za vojnu opremu

Za razliku od bronze, mesing sa umerenim sadržajem cinka može da ostane dovoljno savitljiv da se obrađuje hladnim kovanjem. To znači da se od njega mogu praviti tanki limovi, trake i žice, bez lakog pucanja. Upravo zbog toga je bio pogodan za vojne predmete koji moraju da budu istovremeno lagani, čvrsti i popravljivi.

Autori studije zato predlažu zanimljivo tumačenje: u ranijem periodu mesing je bio cenjen pre svega zbog boje, a u kasnijem i zbog mehaničkih osobina. To je važna promena u načinu upotrebe materijala. Nije samo reč o tome šta je predmet bio, već i o tome kako je metalurško znanje omogućilo da se od istog materijala naprave sasvim različite stvari.

Mesing je u sasanidskoj vojnoj kulturi imao daleko veću ulogu nego što se mislilo. To se dobro uklapa u sliku Sasanidskog carstva kao centralizovane i administrativno uređene države, posebno od 6. veka nadalje. Za veliku vojsku nije bila potrebna samo hrabrost, već i standardizovana oprema, stabilno snabdevanje i sistem održavanja.