Pre oko 200.000 godina u Africi živela je žena čija se genetska linija održala do danas. Naučnici su je nazvali mitohondrijska Eva.

Kada su naučnici krajem osamdesetih godina prošlog veka objavili da svi ljudi danas vode poreklo od jedne žene koja je živela u Africi pre oko 200.000 godina, vest je obišla svet. Mnogi su pomislili da je pronađena „prva žena“, svojevrsna naučna verzija biblijske Eve. Međutim, istina je daleko zanimljivija.

Šta ili ko je mitohondrijska Eva?

Mitohondrijska Eva nije bila prva žena na Zemlji niti jedina žena svog vremena. To je naziv za najskorijeg zajedničkog ženskog pretka svih ljudi koji danas žive, posmatrano isključivo kroz mitohondrijsku DNK (mtDNK). MtDNK se nasleđuje gotovo isključivo od majke.

Za razliku od jedarne DNK, koja predstavlja kombinaciju gena oba roditelja, mitohondrijska DNK prenosi se sa majke na svu njenu decu. Međutim, samo ćerke mogu da je prenesu narednim generacijama. Ako žena nema potomke ili rodi samo sinove, njena mitohondrijska loza prestaje da postoji.

Tokom hiljada generacija mnoge takve loze su nestajale, sve dok nije ostala samo jedna koja se neprekidno prenosila do današnjih ljudi.

Kako je otkrivena?

Prvu veliku studiju sprovela je genetičarka Rebeka Kan sa saradnicima. Analizom mitohondrijske DNK ljudi iz različitih delova sveta i korišćenjem takozvanog molekularnog sata – metode koja procenjuje vreme na osnovu brzine nakupljanja genetskih mutacija, istraživači su zaključili da svi današnji ljudi dele zajedničkog pretka po majčinskoj liniji.

• DNK istraživanje otkriva priču o poreklu čoveka: Nismo nastali iz jedne populacije
• Muški neandertalci imali su odnose sa ženama Homo sapiensa: tragovi tih veza i danas su u našem genomu
• Da li su ljudi govorili pre 135.000 godina?

Kasnija istraživanja, sprovedena na većem broju uzoraka i uz preciznije metode, pomerila su procenjeni period njenog života na približno između 160.000 i 250.000 godina, pri čemu većina analiza ukazuje da je živela u Africi.

Zašto baš loza mitohondrijske Eve?

Mitohondrijska Eva nije bila jedina žena svog vremena. Naprotiv, živela je među brojnim drugim ženama koje su takođe imale potomstvo. Razlika je u tome što su njihove majčinske loze u nekom trenutku izumrle.

To se moglo dogoditi sasvim slučajno. Dovoljno je da neka žena nije imala dece ili da je rodila samo sinove i njena mitohondrijska DNK više se nije prenosila. Posle mnogo hiljada godina ostala je samo jedna neprekinuta majčinska linija, a to je ona koja vodi do mitohondrijske Eve.

Naučnici smatraju da su ovom procesu verovatno doprineli i periodi naglog smanjenja ljudske populacije, poznati kao evoluciona uska grla. Jedan od mogućih uzroka bio je katastrofalna erupcija vulkana Toba pre oko 74.000 godina, koja je mogla drastično da smanji broj ljudi i dodatno ograniči genetsku raznovrsnost.

Šta nam govori mitohondrijska DNK?

Mitohondrijska DNK predstavlja izuzetno vredan alat za proučavanje ljudske evolucije. Pošto se gotovo ne rekombinuje sa očevom DNK, naučnici mogu mnogo lakše da prate poreklo majčinskih linija kroz desetine hiljada godina.

Zahvaljujući tome potvrđeno je da moderni ljudi imaju zajedničko afričko poreklo i da su se naši preci odatle postepeno proširili na ostale kontinente.

Nije jedina zajednička osoba u našem porodičnom stablu

Mitohondrijska Eva ne znači da svi naši geni potiču od jedne žene. Svako od nas ima ogroman broj predaka, a kako se ide unazad kroz vreme, njihov broj eksponencijalno raste.

Postoji i takozvani Y-hromozomski Adam – najskoriji zajednički muški predak svih današnjih muškaraca, čiji se Y hromozom prenosio sa oca na sina. Zanimljivo je da on najverovatnije nije živeo u isto vreme kada i mitohondrijska Eva.

Mit koji i danas izaziva zabune

Naziv „mitohondrijska Eva“ često navodi na pogrešan zaključak da je reč o prvoj ženi ili jedinoj pretkinji čovečanstva. U stvarnosti, ona predstavlja samo poslednju ženu čija se majčinska genetska linija neprekidno održala do danas.

Upravo zato njena priča ne govori o poreklu jednog čoveka, već o tome koliko su svi ljudi međusobno povezani. Bez obzira na to gde danas živimo ili kako izgledamo, svi delimo jednu zajedničku nit koja nas vodi do žene koja je živela u Africi pre oko 200.000 godina.