Olovni vizantijski pečat Petra, koji je nakon pojavljivanja na aukciji u Švajcarskoj predstavljen kao izuzetno važan materijalni trag sa imenom Srbije, dobio je novo tumačenje. Detaljna analiza pokazuje da naziv koji se na njemu čita kao „Serbia“ možda ne označava Srbiju, već područje Sremske Mitrovice i Srema.

Pečat je javnosti postao poznat krajem 2022. godine, kada se kao ponuda broj 3629 našao na aukciji švajcarske kuće Leu Numismatik. U martu 2023. ponuđen je na otkup Narodnom muzeju u Beogradu od strane privatnih kolekcionara i sada je u procesu otkupa.

Njegova pojava izazvala je pažnju upravo zbog natpisa koji je na prvi pogled delovao kao direktna potvrda da je naziv Srbija bio prisutan na jednom materijalnom predmetu u ranom srednjem veku.

Na aukciji je pečat predstavljen kao sigil Petra, „čuvara“ i arhonta Srbije, a prodat je za 7.500 švajcarskih franaka, uz proviziju aukcijske kuće od 18,5 odsto.

Predmet je u međuvremenu privukao stručnu pažnju. U radu „Neki predmeti sa tržišta antikvitetima i iz kolekcija II“, Petar Nešić i Žarko B. Veljković donose detaljniju analizu ovog sigila, preispitujući ranija tumačenja i nudeći preciznije datovanje predmeta.

Šta se nalazi na pečatu?

Reč je o olovnom visećem pečatu prečnika oko 25 milimetara, težine 11,65 grama. Na aversu je prikazan apostol Sveti Petar u vidu poprsja, sa oreolom. U desnoj ruci drži dugi krst, dok u levoj drži svitak. Na reversu se nalazi natpis koji je u prvobitnoj aukcijskoj obradi pročitan kao:

+ ΚЄ R ΠЄTPO K MICTH KЄ APX CEPBHAC

odnosno, približno:

„Gospode, pomozi Petru, čuvaru/upravitelju i arhontu Srbije.“

Upravo poslednji deo natpisa bio je ključan za tumačenje pečata. Aukcijska kuća je predmet datovala okvirno u 10. vek, uz napomenu da je titula komistes ustanovljena u ranom 11. veku. Kao objašnjenje navedeno je da je Petros navodno bio „čuvar“ teme Srbije, dok bi titula arhonta predstavljala neku vrstu parafraze za položaj stratega Srbije.

Pečat je pritom označen kao, koliko se tada moglo utvrditi, neobjavljen. Kasnije je predmet kod nas predstavljen i kroz tekst arheologa i numizmatičara Raška Ramadanskog. On je ukazao na njegovu izuzetnu važnost i uporedio ga sa drugim pečatima povezanim sa ranosrednjovekovnim srpskim prostorom. Ipak, tu se priča ne završava.

Jedna reč promenila je čitavo tumačenje

Autori rada Nešić i Veljković u svojoj analizi polaze od toga da se ovaj pečat ne može posmatrati izolovano. Iako nisu pronašli samu bulu u ranijim katalozima vizantijskih bula, što ide u prilog tome da je zaista bila neobjavljena, autori su pronašli odgovarajuće analogije u postojećoj sigilografskoj literaturi. Posebno je važno pojavljivanje oblika CEP/BHAC, odnosno grčkog oblika koji se može čitati kao Σερβήας. To ih je odvelo do mnogo starijih i poznatih pečata na kojima se pojavljuje naziv Serbia.

Među najvažnijim poređenjima jeste pečat Konstantina Diogena, vizantijskog dostojanstvenika čija je karijera od posebnog značaja za razumevanje političke organizacije prostora severno od Save i Dunava u prvoj polovini 11. veka. Na njegovim pečatima pojavljuje se titula stratega Serbije.

Problem je u tome što se iz njegovog poznatog životopisa ne vidi jasno da je Konstantin Diogen ikada bio strateg neke vizantijske teme koja se zvala Srbija. Naprotiv, istorijski izvori njegovu karijeru povezuju sa nizom drugih oblasti, među kojima je bila i Sremska Mitrovica sa Sremom, odnosno Sirmium.

Upravo ta nesaglasnost između pečata i pisanih izvora decenijama je predstavljala jedan od problema u proučavanju takozvane teme Srbije.

Tajanstvena vizantijska „tema Srbije“

Nakon što je car Vasilije II početkom 11. veka obnovio vizantijsku vlast na Balkanu, u nauci se pojavila pretpostavka da je na severozapadu Carstva postojala posebna administrativna jedinica nazvana Serbia. Međutim, njena tačna lokacija nikada nije bila potpuno razjašnjena.

Jedni istraživači prihvatali su postojanje takve teme, dok su drugi, među njima i Georgije Ostrogorski, bili mnogo oprezniji. Sačuvani sigili zaista pominju zapovednike koji nose titulu stratega Serbije, ali problem nastaje kada istraživači pokušaju da te podatke uklope u njihove poznate biografije. S obzirom što se njihova službena mesta često ne poklapaju sa predstavom o nekoj zasebnoj „temi Srbiji“. Kod Konstantina Diogena taj problem je naročito izražen.

Konstantin Diogen i Sirmium

Prema podacima koje prenose Nešić i Veljković, Diogen je od 1016. godine bio upravitelj različitih oblasti, među njima Solunske teme, Sirmiuma, teme Serbia, Bugarske i Trakesijske teme. Posle različitih političkih događaja njegova karijera se završila 1031. godine samoubistvom. Još važnije je ono što se zna iz istorijskih izvora o njegovoj ulozi u Sirmiumu.

Nakon pada Sremske Mitrovice pod vizantijsku vlast 1018. godine, Konstantin Diogen postavljen je da upravlja novoz osvojenom oblasti. Kasnije je, čak i kada je dobijao druge visoke funkcije, ostajao povezan sa Sirmiumom. U Istoriji srpskog naroda i ranijoj istoriografiji zato je postojanje posebne administrativne oblasti Sirmium/Srem u prvoj polovini 11. veka smatrano veoma verovatnim.

Poslednji poznati vizantijski namesnik vezan za ovu oblast bio je duks Nikita, koji se pominje 1072-1073. godine, s tim što je tada njegovo sedište već bilo u Beogradu, a ne u Sremskoj Mitrovici. Možda naziv koji se na pečatima čita kao Serbia nije označavao ono što danas podrazumevamo pod Srbijom, navode autori.

Serbija ili Sirmium?

Ovo je zapravo centralno pitanje čitave priče. U starijoj istoriografiji Elena Glikadzi-Ahrweiler prva je zastupala ideju da su tema Sirmium i tema Serbia možda bile jedna ista administrativna jedinica sa dva naziva. Tu ideju je kasnije posebno razradio Tadeuš Vasijelevski, piše u radu.

Prema njegovom modelu, Vizantija je poznavala teme koje su mogle imati dva alternativna imena: jedno povezano sa oblasti, a drugo sa njenim sedištem. Tako bi Sremska Mitrovica, odnosno Sirmium, mogla biti sedište teme koja je na pojedinim vizantijskim pečatima nazivana Serbia.

Ako je Konstantin Diogen u određenom trenutku svoje karijere zaista upravljao Sirmiumom, a na jednom od njegovih pečata nosi titulu stratega Serbije, onda se njegovo zvanje više ne mora posmatrati kao nešto što se ne uklapa u njegovu poznatu biografiju. Autori nove analize pečata upravo tu vide najlogičniju mogućnost: tema Sirmium/Srem mogla je biti poznata i pod nazivom Serbia. Ali to ne znači da je Sremska Mitrovica u 11. veku bila deo Srbije u današnjem političkom ili teritorijalnom smislu.

Značenje naziva Serbija

Ni sam naziv „Serbija“ nije dovoljan dokaz. Zbog toga je problematično jednostavno reći: „Na pečatu piše Srbija, dakle ovo je najstariji materijalni dokaz Srbije.“ Natpis jeste izuzetno značajan. Ali pitanje je šta je osoba koja ga je ispisala pod tim nazivom podrazumevala. Upravo zbog toga autori predlažu da se kod ovakvih oblika ne ide automatski ka savremenoj interpretaciji „Srbija“.

Njihova analiza ide još dalje. Oni ukazuju na jezičke i istorijske probleme povezane sa grčkim zapisivanjem imena Srema i Sremske Mitrovice. U njihovoj interpretaciji oblik Σέρβια može predstavljati grčku transkripciju starijeg oblika povezanog sa Sirmiumom, odnosno Sremom, a ne nužno zapis imena Srbije u današnjem smislu. Zato smatraju da bi, radi jasnoće, bilo bolje govoriti o temi Sremska Mitrovica/Srem, a ne jednostavno je prevesti kao „tema Srbija“.

A šta onda znači titula „komistes“?

Ni druga titula sa Petrovog pečata nije tako jednostavna kako se u početku činilo. Na aukciji je izraz komistes protumačen kao „caretaker“, odnosno čuvar/upravitelj, uz napomenu da takav termin izgleda nema paralela u vizantijskoj sigilografiji. Nova analiza, međutim, upravo tu pokazuje potrebu za oprezom.

Autori smatraju da se natpis može čitati kao κοιμιστής, odnosno kimistes/koimistes, i povezuju ga sa vizantijskom dvorskom funkcijom koja ima koren u izrazu parakoimomenos – čoveku koji je bio povezan sa carevom odajom i njegovom neposrednom zaštitom.

Predloženo čitanje čitave legende zato izgleda drugačije od prvobitnog aukcijskog tumačenja. Autori predlažu:

† Κ(ύρι)ε β(οήθει) Πέτρо κ(οι/ι)μιστῇ κὲ ἄρχ(οντι) Σερβήας

što prevode približno kao:

„Bože, budi na pomoći kimistu Petr(os)u, arhontu (teme) Sremska Mitrovica /Srem.“

Time se menja i razumevanje samog Petra.

On više nije nužno „upravitelj Srbije“ u značenju u kojem bismo danas razumeli tu formulaciju, već vizantijski funkcioner povezan sa administrativnom jedinicom čiji naziv i teritoriju tek treba precizno razumeti.

Zato je Petrov pečat važniji nego što se na prvi pogled čini?

Na prvi pogled, priča je delovala jednostavno. Pronađen je srednjovekovni olovni pečat, na njemu se nalazi ime Petros i naziv Serbia, predmet je ponuđen na aukciji i prodat za više hiljade franaka. Ali upravo je nova analiza pokazala da je njegova vrednost mnogo veća od jednostavne tvrdnje da je „na njemu prvi put pronađena Srbija“.

Pečat nas uvodi u mnogo širu raspravu o tome kako je Vizantija u 11. veku organizovala prostor Srema, kako je imenovala svoje oblasti i kako su isti teritorije mogle imati različite nazive u različitim administrativnim i jezičkim tradicijama.

Nova analiza ne pokazuje da je pečat beznačajan niti da je njegovo čitanje jednostavno „pogrešno“. Ona pokazuje nešto mnogo važnije: jedan naziv sa srednjovekovnog predmeta ne može se automatski preslikati na savremenu geografsku i političku stvarnost.