Arheolozi su u zubima ljudi sa Sulavesija pronašli dokaze da su pre 25.000 godina koristili areku, psihoaktivnu biljku koja je možda služila i za ublažavanje zubobolje.

U zubima lovaca-sakupljača sa Sulavesija pronađeni su tragovi koji ukazuju da su ljudi još pre najmanje 25.000 godina držali cele orahe areke u ustima. Ova praksa mogla je da ublaži zubobolju, ali je istovremeno ostavljala duboke brazde na zubima i ozbiljno narušavala oralno zdravlje.

Zubi otkrili neobičnu naviku

Na indonežanskom ostrvu Sulavesi pronađeni su skeletni ostaci dvojice lovaca-sakupljača čiji zubi otkrivaju neobičnu praksu. Jedan od njih živeo je pre između 25.000 i 16.000 godina, tokom najhladnijeg perioda poslednjeg ledenog doba, dok je drugi živeo između 7.600 i 6.300 godina.

Obojica su umrla u približno istoj životnoj dobi, između 40. i 50. godine, a na njihovim zubima uočene su duboke, zaobljene brazde.

Istraživači smatraju da one nisu nastale uobičajenim žvakanjem hrane, već dugotrajnim držanjem i sisanjem celih plodova areke (Areca catechu) – biljke koja je i danas poznata po svojim psihoaktivnim svojstvima. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Science Advances.

Kako je izgledalo „uzimanje droge“ pre 25.000 godina?

Danas se areka najčešće konzumira u obliku tzv. betel-kvida. Usitnjeni plod areke meša se sa gašenim krečom i drugim sastojcima, a zatim se smeša žvaće. Međutim, ljudi sa drevnog Sulavesija verovatno su koristili mnogo jednostavniju tehniku. Držali su cele plodove u ustima i dugo ih sisali.

To je važno otkriće jer se ranije smatralo da je za oslobađanje glavnog psihoaktivnog jedinjenja areke – arekolina, neophodna obrada ploda i mešanje sa gašenim krečom.

Istraživači su sada eksperimentalno pokazali da se određena količina arekolina oslobađa i kada se ceo plod nalazi u kontaktu sa pljuvačkom.

Da bi proverili da li oslobođeno jedinjenje zaista može imati neuroaktivno dejstvo, istraživači su dobijeni rastvor testirali na ćelijama koje nose ljudske neuroreceptore. Rezultati su pokazali da jedinjenje može da utiče na nervne receptore.

Još važnije, u zubnim tkivima drevnih osoba pronađeni su biomolekularni tragovi koji odgovaraju arekolinu. Kombinacija tragova na zubima i biomolekularnih analiza zato pruža snažan argument da su ovi ljudi zaista koristili areku.

Lek protiv zubobolje koji je pravio nove probleme

Zašto bi lovci-sakupljači uopšte imali potrebu da satima drže tvrde plodove u ustima? Jedna od mogućnosti koju istraživači razmatraju jeste – zubobolja.

• Zabeležena najranija upotreba opijuma u Izraelu
• Pre skoro 60.000 godina neandertalci su lečili zube kamenim „bušilicama“
• Kada je počela zubarska praksa? Najstariji dokazi o plombiranju zuba stari 13.000 godina

Arekolin ima farmakološko dejstvo, a istraživači pretpostavljaju da je njegovo delovanje moglo pružiti određeno ublažavanje bola. U zajednicama čiji su zubi već bili ozbiljno oštećeni, takav efekat mogao je biti naročito značajan.

Ipak, dugotrajno držanje i sisanje tvrdih, abrazivnih plodova postepeno je menjalo oblik zuba. Kod proučavanih osoba pronađene su duboke brazde, a kod jednog muškarca one su prodrle u unuptrašnju šupljinu zuba. Takvo oštećenje moglo je da dovede do dodatnih bolova, otežanog uzimanja hrane i povećanog rizika od infekcije. Drugim rečima, ono što je možda počelo kao način ublažavanja zubobolje moglo je vremenom da doprinese njenom pogoršanju.