Analiza 79 otisaka prstiju sa glinenih figura vojske prvog cara Kine pokazala je da su u njihovoj izradi, pored odraslih muškaraca, možda učestvovale i žene i deca.

Pre oko 2.200 godina, dok je neko oblikovao glinu za jednu od figura čuvene Terakota vojske, ostavivši trag koji će preživeti milenijume. Sitne brazde sa otiska prsta sačuvale su se na površini pečene gline, a danas pomažu arheolozima da odgovore na pitanje ko je učestvovao u izradi hiljada vojnika sahranjenih uz prvog kineskog cara.

Istraživači su analizirali 79 dobro očuvanih otisaka prstiju sa glinenih figura iz jedne celine u jami 1 mauzoleja cara Ćin Ši Huanga. Rezultati ukazuju na to da proizvodnja vojske od terakote možda nije bila isključivo posao odraslih muškaraca, kako se dugo pretpostavljalo, već da su u njoj učestvovale i žene i deca.

Studija je objavljena u časopisu Journal of Cultural Heritage, a istraživanje je sprovedeno primenom statističkog modela koji omogućava procenu starosne i polne strukture grupe na osnovu karakteristika otisaka.

Šta otisci prstiju mogu da otkriju?

Otisci prstiju nisu samo jedinstveni tragovi identiteta. Razmak između njihovih sitnih brazdi može da pruži informacije o uzrastu i polu osobe koja ih je ostavila.

Kod dece su brazde obično bliže jedna drugoj, a njihov razmak povećava se tokom odrastanja. Kod odraslih muškaraca prosečno je veći nego kod žena. Međutim, ove razlike nisu dovoljne da bi se na osnovu jednog otiska pouzdano utvrdilo ko ga je ostavio.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se glina skuplja tokom sušenja i pečenja. Zbog toga otisci sa drevnih figura nisu potpuno iste veličine kao na prstima ljudi koji su ih napravili.

Istraživači su zato primenili Bajesov statistički model, koji ne pokušava da svaki otisak pojedinačno pripiše određenoj kategoriji, već analizira čitav skup podataka i procenjuje verovatnu zastupljenost različitih grupa.

Za analizu je odabrano 79 otisaka sa jasnim brazdama, bez većih deformacija i razmazivanja. Istraživači su nastojali da isključe i one koji bi mogli da potiču od iste osobe.

Muškarci, žene i deca u radionicama

Prema rezultatima modela, oko 45 odsto analiziranih otisaka pripisano je odraslim muškarcima, 32,7 odsto odraslim ženama, dok je 22,3 odsto povezano sa osobama mlađim od 15 godina.

Ove procene dovode u pitanje predstavu da su vojsku od terakote izrađivali isključivo odrasli muškarci. Ipak, važno je naglasiti da navedeni procenti predstavljaju udeo otisaka, a ne broj pojedinačnih radnika. Jedna osoba mogla je da ostavi više otisaka, dok druga možda nije ostavila nijedan koji je mogao da se sačuva i analizira.

Istraživači upozoravaju i da žene i deca mogu biti prekomerno zastupljeni u uzorku. Iskusni majstori mogli su češće da koriste alat ili zaglađuju površine, uklanjajući tragove svojih prstiju. Manje iskusni pomoćnici i šegrti možda su ostavljali više vidljivih otisaka.

Postoji još jedno ograničenje ove studije. Model se oslanja na referentne podatke o savremenim ljudima evropskog porekla. Bez šire zbirke podataka o populacijama iz drevne Kine, procene je potrebno tumačiti oprezno.

Deca su možda učestvovala u jednostavnijim poslovima

Zanimljiv podatak jeste da je među otiscima pripisanim ženama zabeležen veći udeo onih koji se povezuju sa maloletnim osobama nego među otiscima pripisanim muškarcima.

Autori pretpostavljaju da bi to moglo da ukazuje na mogućnost da su deca pratila žene koje su radile u radionicama i učestvovala u jednostavnijim pomoćnim poslovima, poput dodavanja ukrasnih elemenata na oklopima glinenih vojnika. Međutim, otisci sami po sebi ne mogu da potvrde takav scenario.

Druge vrste istorijskih izvora pružaju dodatni kontekst. Zapisi iz vremena dinastije Ćin pominju žene i maloletnike u sistemu rada, dok pojedini pravni tekstovi beleže i učešće osuđenih žena u poslovima poput zemljanih radova.

Bambusovi zapisi iz tog perioda ukazuju i na postojanje sistema obuke šegrta u državnim radionicama. Prema jednom od navoda, šegrnu je bila potrebna godina dana obuke, dok je za osposobljavanje novog zanatlije bilo potrebno dve godine.

Ovi podaci pokazuju da je radna snaga u tadašnjoj državi bila raznovrsna, ali ne dokazuju da su žene i deca obavljali baš određene poslove pri izradi glinene vojske prvog cara Kine.

Hiljade figura i ogromna organizacija rada

Vojska od terakote otkrivena je 1974. godine, kada su poljoprivrednici koji su kopali bunar u blizini kineskog grada Sijana naišli na prve figure. Kompleks se sastoji od vojnika, konja i bojnih kola, a procenjuje se da obuhvata oko 8.000 figura, od kojih se mnoge još nalaze pod zemljom.

Izrada tako velikog kompleksa zahtevala je složenu organizaciju rada. Figure su pravljene iz više delova. Glave, ruke, noge i trupovi oblikovani su odvojeno, a zatim sastavljani. U proizvodnji je učestvovalo više radionica, čiji se tragovi mogu prepoznati i na samim figurama.

• Novo otkriće moglo bi da reši misteriju žive u mauzoleju prvog cara Kine
• 6 zanimljivosti o vojsci od terakote
• Otisci prstiju otkrivaju da su i deca bila grnčari u praistoriji

Kineski istoričar Sima Ćen zapisao je da je na izgradnji carskog mauzoleja radilo oko 700.000 ljudi. Ipak, taj broj treba uzeti sa rezervom, jer pouzdanost njegovog istorijskog izveštaja i dalje predstavlja predmet rasprave.

Autori ističu da je potrebno analizirati otiske sa drugih delova mauzoleja i prikupiti dodatne referentne podatke kako bi se rezultati proverili i precizirali.