Najstariji dokazi upotrebe plombi na zubima

Najstariji dokazi upotrebe plombi na zubima
Primer bušenja zuba u neolitu (foto: Luca Bondioli / Nature via AP)

Arheolozi su otkrili najstarije dokaze lečenja zuba kod drevnih ljudi uz pomoć plombi od različitih materijala.

Najstariji dokazi za popravku zuba zabeleženi su još u kasnom gornjem paleolitu u Italiji pre 14.000 godina. Reč je o bušenju zuba koji su podlegli karijesu. Do nedavno se mislilo da je najstariji dokumentovani slučaj iz neolita u Pakistanu pre 9.000 godina. Kod 9 osoba primećeno je bušenje zuba uz pomoć kamenih alatki i pomoću strele.

Međutim, kod ovih osoba nisu primećene plombe, već su im zubi bili izbušeni kako bi se, verovano, karijes uklonio. Neki istraživači bušenje zuba povezuju sa kulturnom praksom, a ne sa stomatologijom i potrebom da se osobe reše bola koji stvara pokvareni zub.

Rani dokazi stomatologije

Potreba za lečenjem zuba poznata je još od davnina. Među prvim pisanim dokazima izdvajaju se staroegipatski tekstovo. U njima je zapisano da su njihovi „zubari“ uklanjali karijes bušenjem i čišćenjem inficiranih šupljina. Da bi ublažili bolove drevni ljudi koristili su plombe od različitih materijala. Među najnaprednijim stomatolozima antičkog sveta izdvajaju se Etrurci i Rimljani koji su koristili zlato za plombiranje zuba i pravili su veštačke krune. Rani zapisi o ispunama zuba mogu se nači i u kineskoj i grčkoj kulturi. Oko 700. godine, stari kineski medicinski tekst pominje upotrebu srebrne paste za ispunu zuba.

S obzirom da su ljudi u neolitu, sa početkom poljoprivrede, počeli da se hrane drugačije i da unose više šećera i ugljenih hidrata, u odnosu na ranije periode, to je dovodilo do pojave karijesa. Zato su i rani dokazi o stomatologiji zabeleženi još tada. U to vreme ljudi počinju i pčele da uzgajaju i očigledno je da su znali benefite pčelinjih proizvoda.

Plomba od pčelinjeg voska pre 6.500 godina

Jedan od starijih dokaza drevne stomatologije zabeležene je na zubu, kaninu, sa tragovima plombe od pčelinjeg voska. Italijansko-australijski tim arheologa otkrio je mandibulu osobe iz neolita staru 6.500 godina u Sloveniji. Naučna studija je objavljena u časopisu Plos ONE.

Plomba od pčelinjeg voska (izvor: Plos one)

Rendgenski snimak i mikro-CT potvrdili su da pčelinji vosak tačno ispunjava plitku šupljinu i pukotinu u zubu. Ali istraživači nisu mogli da potvrde da li je to urađeno dok je čovek bio živ ili je to bio deo pogrebne prakse. S obzirom da na drugim zubima nisu primećeni tragovi nanošenja pčelinjeg voska, iako su se zubi istrošili, verovatno se nije radilo o nekom pogrebnom običaju. Umesto toga zub je bio ispunjen pčelinjim voskom kako bi se smanjila bol zbog pokvarenog zuba.

Plomba od bitumena pre 13.000 godina

Znatno stariji i trenutno jedan od najstarijih poznatih dokaza korišćenja plombi u praistoriji potiče iz Italije. Pre 13.000 godina drevni ljudi su koristili plombu napravljenu od bitumena za prednje zube, gornje sekutiće. Ova dva zuba pripadala su jednoj osobi koja je živela u kasnom gornjem paleolitu. Oba zuba su imale otvore koje sežu do pulpe zuba.

Plomba od bitumena (izvor: American Journal of Physical Anthropology)

Unutar zuba primećene su horizontalne pruge i autori studije su zaključili da su one, najverovatnije, nastale struganjem i uvrtanjem ručnog alata. Ovaj pokojnik je sigurno imao bolove, kako bi mu bol bila olakšana u šupljinu zuba mu je stavljen bitumen. Verovatno da je korišćen kao antiseptik ili kao plomba da zaštiti zub od infekcije. Istraživači su takođe pronašli biljna vlakna i dlaku zarobljene u bitumenu, koji su možda bili deo materijala za punjenje. Rezultati rada objavljeni su u časopisu American Journal of Physical Anthropology.


Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »