Tokom izgradnje metroa u Solunu otkriveno je ogromno arheološko blago od 300.000 artefakata koje osvetljava bogatu istoriju grada.

Solunski metro je zaista jedinstven, jer je spojio modernu infrastrukturu sa dalekom i bližom istorijom grada. Arheološka iskopavanja otkrila su građevine, groblja i artefakte iz različitih perioda, od helenističkog, rimskog, vizantijskog, otomanskog do modernog doba.

Ključni delovi onoga što je pronađeno tokom iskopavanja izloženi su duž podzemne mreže od 13 stanica. Stanica Venizelou je posebno zanimljiva jer je postala prvi podzemni metro-arheološki muzej na svetu

Prvi metro-arheo park

Stanica Venizelou je postala epicentar ovog impresivnog spoja prošlosti i sadašnjosti. Putnici će moći da uživaju u pogledu na drevne artefakte, hodajući po staklenim podovima, dok posmatraju ispod sebe otkrića koja su nastala tokom izgradnje metroa. Ova stanica, smeštena u drugom najvećem gradu u Grčkoj, nudi jedinstveno iskustvo putovanja kroz vreme, a sve to u sklopu modernog metro sistema.

This is just a glimpse of the new Metro in Thessaloniki.
Truly, an underground museum 🇬🇷🇬🇷🇬🇷 pic.twitter.com/KU2QPWgohD

— NymphNina (@BibiBo06825554) November 30, 2024

Na prvom nivou stanice Venizelou, putnici će moći da vide drevne artefakte dok hodaju po staklenim podovima koji služe kao šetališta. Drugi nivo stanice je glavno arheološko nalazište gde posetioci mogu da stoje i posmatraju izložene antikvitete.

Novi metro sistem u Solunu, vredan 3,5 milijardi evra, neće samo olakšati svakodnevni prevoz, već će i prikazati arheološka otkrića koja su decenijama vredno otkrivali arheolozi. Ovaj poduhvat je svakako bio izazov za sve.

There are no words to describe the beauty of the Venizelou station of the Thessaloniki metro which was inaugurated one hour ago.#thessalonikimetro #venizelou #μετρό_θεσσαλονίκης #μ pic.twitter.com/h1vcybKG6V

— ☕️ TY🐬 FTF 🍷 (@LAWFA9) November 30, 2024

Metro u Solunu pokazuje svetu kako današnje zajednice ljudi mogu da održe i ožive svoju arheološku istoriju, dok istovremeno obezbeđuju neophodnu infrastrukturu koja odgovara potrebama 21. veka.

Arheološko nasleđe u Srbiji treba da prati solunski primer

Da li će tako biti i kod nas ako se ikada bude izgradio metro? Čini se da se kod nas često zatrpava, čupa i vadi iz zemlje, a zatim nikada ne vrati nazad.

Solun je takođe poznat i po rimskim ostacima koji su izloženi na površini grada. Značajan je rimski forum, poznat i kao Agora, koja se nalazi u srcu grada. Ovo arheološko nalazište obuhvata ostatke antičkih zgrada, uključujući rimsku baziliku, odeon (mali teatar) i različite komercijalne objekte.

Teško je zamisliti scenario u kojem se u sred centra Beograda, Niša ili bilo kog drugog grada u Srbiji ostavljaju poveći ostaci daleke prošlosti sa arheoloških iskopavanja. Pa čak i ispod zemlje. Ima takvih, slabijih, primera kod nas, ali ne u onoj meri u kojoj bi trebalo. I u većini slučajeva je reč o arheološkim spomenicima koji su zapušteni, oštećeni i zatrpani smećem.

• Nakon više od godinu dana o sudbini nekropole Jagodin mala nije odlučeno. Zašto je tako?
• Kakva je sudbina arheološkog nalazišta kod Skupštine?
• Devastiran je arheološki lokalitet Usek u Banjici- Investitor zanemario obustavu radova od strane građevinske inspekcije

Kod nas se često uništava i ruši, a ako neki lokalitet ima „sreće“, možda bude zatrpan, poput onog vodovoda u Nišu koji će čekati „bolje dane“, ili onih na auto-putu i slično. Ponekad se jednostavno ostavi arheološko nalazište da propada, jer investitori ne nalaze zajednički jezik sa arheolozima.

Veća zaposlenost za arheologe

Nažalost, često se zatvaraju oči pred velikim građevinskim radovima. Gde su arheolozi kada se radio, i sada dok se radi Beograd na vodi? Možda nije bilo arheoloških nalaza, ali je bilo paleontoloških otkrića i ostataka mamuta. Ili dok se gradi Expo centar? U svakoj opštini u Beogradu sprovodi se više građevinskih radova, a arheologa nema na vidiku. Da li znate da bi istovremeno bilo posla za najmanje 100 arheologa na terenu tokom cele godine, samo u Beogradu? A da ne govorimo o ostatku Srbije.

Kada već ne može privatna arheološka praksa, bilo bi idealno zaposliti arheologe u sklopu građevinskih firmi. Smanjivanje nezaposlenosti među arheolozima moglo bi biti jedno od rešenja, ali to je tema koja zahteva dublju raspravu. Nažalost, čini se da je malo onih kojima je to važno…

Vreme je da se preispitamo kako tretiramo naše arheološko nasleđe i da pronađemo načine da ga zaštitimo i sačuvamo za buduće generacije. Ovo bi takođe moglo značajno doprineti povećanju zaposlenosti među arheolozima, otvaranjem novih radnih mesta i pružanjem prilike za stručnjake da doprinesu očuvanju kulturnog nasleđa naše zemlje. Ove promene ne samo da bi unapredile našu ekonomiju, već bi i obogatile našu kulturu i obrazovanje.

*Kritike nisu upućene (samo) nadležnim institucijama, već čitavoj državi.