Arheološkim istraživanjem oživljava se već zaboravljena nekropola stećaka “Metaljica” Vilovac kod Tarčina, koja je jedinstvena u Evropi. Na nekropoli je otkriveno više od 20 skeletnih sahrana dok se pretpostavlja da ih na toj nekropoli ima više od 500.

Reč je o groblju velike srednjovekovne zajednice i može se pretpostaviti, što i narodna predanja govore, da bi se tu mogao nalaziti i neki sakralni objekt, srednjovekovna crkva, ali to će potvrditi dalja istraživanja.

Direktor Instituta za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju UNSA Naris Pojskić, vođa projekta, pojasnio je da je primarni zadatak multidisciplinarnog projekta iz skeletnih ostataka izolovati dnk, posmatrati varijante i uporediti ih sa stanovništvom koje živi danas na tim prostorima.

Rukovodilac arheoloških iskopavanja sa Katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta UNSA Edin Bujak pojasnio je da se iskopavanjem želi saznati koliko je sačuvano stećaka, opseg nekropole i ustanoviti način sahranjivanja, ali i dobiti genetički materijal za analizu za koju se koriste savremene radiokarbonske analize.

Dobit ćemo konačno i datume za sve grobove, odnosno odredit ćemo tačnu godinu što ranije nismo znali – rekao je Bujak i dodao da se te analize, na žalost, ne mogu raditi u BiH, ali će uzorke slati u neke od evropskih laboratorija u Poljskoj, Nemačkoj ili drugim zemljama, no za sada je još rano govoriti o toj fazi.

Ono što intrigira, odnosno, što je različito od ostatka srednjovekovne Evrope i načina sahranjivanja, a čega nema u ostalim delovima Evrope, jesu ti stećci koji su teški i po nekoliko tona.

Antropološke analize

Uopšteno govoreći, ljudski skeletni ostaci će, takođe, biti analizirani savremenim antropološkim analizama, tako da ćemo saznati da li su bolovali, od čega, kakav im je život bio te da li su radili teške fizičke poslove.

Time će se moći na izvestan način rekonstruisati život tih srednjovekovnih ljudi, sve ono što se ne može dobiti iz istorijskih izvora koji su jako oskudni i ne govore puno.

Deo ovog groblja nalazi se i na jednom manjem brežuljku koji podseća na praistorijsku grobnicu (humku), te ukoliko to bude slučaj, postoji mogućnost da će se do kraja iskopavanja naići na istorijske slojeve, a takve su grobnice pravljene u bronzanom i gvozdenom dobu, pre 3.000 godina.

Izvor: Life.ba