Arheolozi iskopali praistorijskog “džina” u Kini
Tokom iskopavanja groba arheolozi su otkrili najvišeg praistorijskog čoveka u Kini, nazvavši ga „džinom“.
Arheolozi su iskopali ljudske skeletne ostatke „Longšan džina“. Na licu mesta su merenja pokazala dužinu skeleta od 193 cm.
Arheološka iskopavanja praistorijskog lokaliteta u Šanganu u Kini 2006. godine donela su otkriće ljudskog skeleta izuzetne visine. Praistorijski čovek živeo je pre više od 4.000 godina tokom neolitske kulture Longšan.
- Neobično visoka žena iz 17. veka koja je možda patila od gigantizma i/ili akromegalije otkrivena na Rudniku
- Prvi poznati džin bio je egipatski faraon
Studija je objavljena u časopisu Radiocarbon.
Praistorijski „džin“
Još tokom iskopavanja arheolozima je bio čudan ovaj grob. Prvo pokojnik nije sahranjen na nekropoli sa ostalim ljudima iz zajednice. Nego je bio pokopan u jami nepravilnog oblika, blizu sela. Takođe, tokom iskopavanja ovog „džina“ primećeno je da je skelet okrenut licem nadole sa obe ruke ispod stomaka. Sa skeletom nisu pronađeni grobni prilozi.
Nakon uklanjanja zemlje sa lobanje, primećena su tri otvora na lobanji. Njihov prečnik iznosi oko 5 cm.
U grobu je bio sahranjen mladi muškarac od 16-18 godina. Visina ove mlade osobe izračunata je na osnovu dužine dugih kostiju. Ona iznosi 192,4–195,3 cm, sa prosečnom vrednošću od 194 cm, što se svakako poklapa sa izmerenom dužinom skeleta na terenu.
„Čini se da je džin mongoloidnih crta lica i ima mnoge fizičke karakteristike koje su slične onima modernih južnih Azijata. Pažljivijim pregledom uočene su 3 izbušene rupe, prečnika 5 cm u desnoj parijetalnoj kosti lobanje. Još uvek ne postoji obrazloženje koje bi objasnilo prisustvo ovih rupa“, piše u radu.
Prema naučnicima, mnoge misterije ostaju nerešene. Kod „džina“, odnosno na skeletnim ostacima mladića nisu pronađeni tragovi bolesti.
Visina neolitskih ljudi u drevnoj Kini
Prema fizičko-antropološkim studijama neolitskih ljudi u Kini prosečna visina muškaraca u severnoj Kini bila je 167,99 cm, dok je prosečna visina žena bila 159,95 cm. Štaviše, Du i Fan (2008) izmerili su visinu 17 skeleta pronađenih na arheološkom lokalitetu Ksiavangang koji se nalazi u gradu Sičuan, provincija Henan, Kina. Starost ovih skeleta kreće se od 7.000 do 5.000 godina. Najniža osoba je imala 148 cm, a najviša 177 cm. Prosečna visina ovih 17 skeleta iznosila je 161 ± 0,08 cm.
„Prema tome, koliko nam je poznato, ovo je najviši ljudski skelet otkriven u praistorijskoj Kini do sada, pa ga zato zovemo Longšan džin“, napisali su autori u radu.
Autori u radu nisu odgovorili na mnoga pitanja
Međutim, u radu se ne spominje da li je ovaj mladić mogao da umre zbog endokrinih bolesti, poput gigantizma. Osobe koje pate od gigantizma, ne žive duže 25-30 godina, zbog progresa drugih bolesti i ubrzanog rasta tela i organa. Tri otvora na lobanji očigledno nisu dobro analizirana, barem ne u ovoj studiji.
Trepanacija jeste bila uobičajena u evropskim i centralnoameričkim neolitskim društvima. Međutim, trepancija se ne javlja tako često u Aziji.
Naime, autori rada ne daju ni detaljno objašnjenje zbog čega je pokojnik bio sahranjen na onaj način.
Ukoliko je reč o gigantizmu, ova osobe se bez sumnje svojom pojavom isticala od drugih. Ako su otvori na lobanji nastali namerno, moguće da je neko pokušao da ga „izleči“ na taj način. Budući da se razlikovao od ostalih u zajednici zbog svog fizičkog izgleda, bio je drugačije sahranjen, odnosno odbačen od društva.
Postoje brojna pitanja, na koja autori rada nisu odgovorili niti su se detaljno osvrnuli na potencijalne razloge izuzetne telesne visine neolitskog mladića.
Mogu da se kladim da će njihovi genetički markeri da budu isti kao naših atlantskih mediteranaca u Evropi koje takođe odlikuje velika telesna visina jer su i pripadali istoj jezičkoj porodici: https://en.wikipedia.org/wiki/Den%C3%A9%E2%80%93Caucasian_languages