Neverovatno otkriće napravili su arheolozi u Zambiji na arheološkom nalazištu Kalambo. Oni su iskopali drvenu strukturu iz kamenog doba starosti 476.000 godina. Ovakva struktura nije ranije pronađena na praistorijskom nalazištu ovakve starosti.

Do nedavno se mislilo da je modifikovanje predmeta od drveta praktikovano pre 9.000 godina. Iako se drvo u tom periodu koristilo, ali najčešće za potrebe lova ili paljenja vatre, niko nije mogao da veruje da je upotrebljeno jako davno i to u sasvim druge svrhe.

Ne postoje paralele sa drugim arheološkim nalazištima iz paleolita, odnosno kamenog doba. Ovo je najraniji poznati dokaz o tome da su praistorijski ljudi namerno oblikovali dva balvana kako bi se uklopila i verovatno da bi stvorili neku strukturu.

Naučna studija je objavljena u časopisu Nature.

Drvena konstrukcija bila je platforma

Drvena konstrukcija obuhvata dva očuvana međusobno povezana balvana, spojena poprečno. Na oba balvana su pronađeni tragovi kamenih alata kako bi ih hominini spojili.

Autori studije veruju da su balvanu možda korišćeni za izgradnju izdignute platforme preko koje bi se hodalo ili za platformu na kojoj su živeli hominini u periodima kada je ova oblast periodično bila poplavljena.

Zahvaljući vlažnoj sredini u kojoj je drvo moglo da se očuva, arheolozi su imali priliku da prvi put analiziraju drvo velike starosti sa arheološkog nalazišta. Jedan od razloga zašto arheolozi imaju ograničene informacije o tome kada i kako su hominini koristili ovu sirovinu i kako su praistorijski ljudi kreirali svoje okruženje jeste nedostatak ovakvih dokaza. Organski predmeti velike starosti se retko očuvaju i otkrivaju na arheološkim lokalitetima. Sve to zavisi od uslova sredine, načina iskopavanja i slično.

Homini su bili slični nama

Takođe, autori ističu da ovo otkriće dovodi u pitanje stav da li su ljudi iz kamenog doba bili nomadski. Kalambo vodopadi bi im obezbedili stalan izvor vode, a šuma oko njih bi obezbedila dovoljno drveta za izgradnju trajnijih ili polutrajnih struktura.

Ovo arheološko otkriće je definitivno promenilo način na koji trebamo da razmišljamo o našim ranim precima. Stoga, ne moramo više da pričamo o kamenom dobu, „jer su ovi ljudi napravili nešto novo i veliko, od drveta“, rekao je prof. dr Leri Berham sa Univerziteta u Liverpulu.

„Iskoristili su svoju inteligenciju, maštu i veštine da stvore nešto što nikada ranije nisu videli, nešto što nikada ranije nije postojalo.“

• Najstariji poznati i očuvani čamac na svetu star je 10.000 godina
• Još jedno senzacionalno otkriće u Viminacijumu – ostaci broda!
• Najstariji otkriveni točak na svetu, starosti 5.200 godina, pronađen je u Ljubljani

Očigledno je da su izgradili platformu na kojoj bi sedeli pored reke i obavljali svakodnevne poslove, a verovatno su se i družili.

Sa svakim novim arheološki otkrićem vidimo koliko su zapravo praistorijski ljudi slični nama.