Kod obale Izraela arheolozi su pronašli olupinu broda iz 7. ili 8. veka. To je najveća olupina koju su izraelski arheolozi ikada iskopali.

Ovo otkriće dalo je nova saznanja poput onog da su drevni trgovci sa celog Mediterana i dalje hrlili u luku uprkos osvajanju Svete zemlje. Trgovački brod prevozio je robu sa Kipra i Egipata, možda u Tursku i kao na severnoafričku obalu, piše Express.

Tokom ovog vremena, Vizantijsko carstvo je počelo da biva nadjačano od strane islamske republike, koja je proširila svoj uticaj na region istočnog Mediterana.

Debora Cvikel, nautički arheolog sa Univerziteta u Haifi i vođa iskopavanja, rekla je „Jedinstvena je prvo zbog svoje veličine… i zbog svog datiranja“.

Potom je dodala – „Istorijske knjige nam obično govore da je… trgovina skoro stala. Nije bilo međunarodne trgovine na Mediteranu”.

„Imamo vrlo malo brodoloma iz ovog perioda i to su uglavnom manja, obalna plovila.“ „Ovde imamo velikog, lepo građenog trgovca koji bi mogao da se nosi na otvorenom moru, i to je jedna od stvari koje ga čine jedinstvenim”, rekla je za Haaretz.

„Ovde imamo veliki brodolom, a verujemo da je originalni brod bio dugačak oko 25 metara i… natovaren teretom iz celog Mediterana.”

Veliki broj nalaza sa različitih lokacija

Ronioci su otkrili više od 200 amfora koje su još uvek sadržale sastojke mediteranske ishrane, kao što su riblji sos, i razne masline, urme i smokve.

Takođe su pronašli alate za jedrenje poput užadi i ličnih predmeta, uključujući drvene češljeve. Iz broda su takođe otkriveni ostaci životinja, uključujući bube i šest pacova.

Na pojedinim tovarima su se mogli naći simboli hrišćanske vizantijske crkve, dok je na drugoj robi bilo ispisano arapsko pismo.

Teret je morao da potiče iz različitih oblasti. Na primer, garum je sadržao kosti ribe iz Galilejskog mora, dok su orasi verovatno bili poreklom iz hladnijih podneblja, kao što su planinska područja Turske ili Sirije.

Brod je takođe prevozio korpe slatkovodnih mekušaca iz Nila i držao u kavezima divlje ptice koje migriraju kroz severni Sinaj.

„Zanimljivo, našli smo orahe u egipatskoj amfori, ali vi nemate orahe u Egiptu, pa šta je kuda putovalo?“ pita se Cvikel. „Da li su orasi došli iz Turske u Egipat, a zatim utovareni u ovu amforu ili je amfora putovala iz Egipta u Tursku? To je jedna od stvari koje još uvek pokušavamo da shvatimo.”

Ovo nije jedini brodolom u Izraelu

Međutim, ovo nije jedina drevna olupina broda koja je pronađena u izraelskim vodama. Još u decembru prošle godine, stotine retkih antikviteta otkopano je iz dva broda koji su potonuli pre otprilike 1.700 i 600 godina kod obale Cezareje.

Pronađeni artefakti uključuju zvona, drago kamenje i figurice iz vizantijskog i mamelučkog perioda iz 14. veka. Među olupinama je takođe otkriven zlatni prsten na kome je bio lik „dobrog pastira“ koji su rani hrišćani koristili da simbolizuju Isusa.

Jedan od brodova je takođe sadržao stotine srebrnih i bronzanih rimskih novčića iz sredine 3. veka, sa 560 „srebrnjaka iz perioda Mameluka“.

Pronađen je i crveni dragi kamen za koji se smatra da je pripadao nekome ko je poginuo u brodolomu. Na njemu je isklesan lik lire – instrumenta koji je bio veoma simboličan i značajan i u jevrejskoj i u grčkoj tradiciji.

Stručnjaci spekulišu da su brodovi bili usidreni u blizini Cezareje kada su potonuli zbog jake oluje i da su verovatno bili puni putnika dok su mornari pokušavali da ih uvuku u luku.