Istraživanja su pokazala da su neandertalska deca imala brži rast nego bebe savremenih ljudi.

Nova studija objavljena u časopisu Current Biology donosi zanimljive uvide u razvoj najmlađih pripadnika vrste Homo neanderthalensis, naših najbližih izumrlih rođaka. Istraživanje pokazuje da su neandertalska deca u ranom uzrastu rasla brže nego savremeni ljudi (Homo sapiens), verovatno zbog prilagođavanja surovim uslovima života tokom paleolita.

Skelet neandertalca koji menja sliku detinjstva

U fokusu studije nalazi se skelet deteta poznat kao Amud 7, otkriven u pećini Amud u severnom Izraelu. Ostaci, stari između 51.000 i 56.000 godina, pronađeni su još devedesetih godina, ali su tek savremene analize omogućile detaljnije razumevanje rasta i razvoja ovog deteta.

Skelet je rekonstruisan iz više od 100 fragmenata, uključujući delove lobanje, udova i grudnog koša. Zanimljivo je da su već u tom uzrastu prisutne karakteristične neandertalske anatomske osobine – robusnije i deblje kosti u odnosu na savremene ljude.

• Neandertalci i ljudi pravili su bebe pre 47.000 godina
• Prvi slučaj Daunovog sindroma zabeležen kod neandertalca
• Hibrid ljudi i neandertalaca – Dečak iz Lapeda otkriva nove tajne

Starost deteta procenjena je na osnovu razvoja zuba i kostiju, koja je standardne metode u bioarheologiji. Međutim, rezultati su bili neočekivani.

Analiza zubne gleđi ukazuje da je dete imalo oko šest meseci u trenutku smrti. Nasuprot tome, razvoj kostiju više odgovara detetu starom oko 14 meseci po standardima modernih ljudi. Ova razlika ukazuje da su neandertalci imali drugačiju dinamiku rasta.

Drugačije su se razvija nenadertalska deca

Istraživači su identifikovali specifičan obrazac. Ono što su otkrili govori da su pri rođenju neandertalci bili slični savremenim bebama, ali sa nešto većim lobanjama. Da im je telo raslo brže od zuba u ranom detinjstvu (period 1-6 godina). Ali da već u kasnijem detinjstvu rast se usklađuje i postaje sličniji modernim ljudima .

Drugim rečima, neandertalska deca prolazila su kroz fazu ubrzanog telesnog razvoja u najranijim godinama života.

Ovakav ubrzani rast verovatno nije bio slučajan. Naučnici smatraju da je reč o adaptaciji na hladne i nepredvidive uslove paleolitskog okruženja. Brži fizički razvoj mogao je omogućiti deci da ranije postanu samostalnija i otpornija.

Međutim, ovakav rast nosi i visoke energetske zahteve. To implicira da su neandertalske zajednice morale biti veoma efikasne u obezbeđivanju hrane i brizi o najmlađima.

Iako nalazi sa skeleta Amud 7 pružaju dragocene uvide, istraživači naglašavaju da je uzorak i dalje ograničen. Analiza dodatnih skeleta neandertalske dece biće ključna da se utvrdi da li je ubrzani rast bio univerzalna karakteristika ili specifična adaptacija na određene ekološke uslove.