Na zubima francuske plemkinje zabeležen je inovativan rad na zubima uz pomoć zlatne žice koji je bio bolan za nju, ali joj je držao osmeh na licu.

Fine zlatne žice koje su bile deo proteze i ligature primećene su na zubima francuske žene iz 17. veka, koja je bila plemkinja.  Kako bi sačuvala svoj privlačan osmeh, njeni zubi su bili učvršćeni zlatnim žicama, što je bila bolna procedura, koja je možda pogoršala njeno zdravstveno stanje.

• Tajna drevnih rituala – vađenje zdravih zuba
• Najstariji dokazi upotrebe plombi na zubima
• Proteza napravljena od ljudskih zuba pronađena u Toskani

Kako navode istraživači, u objavljenoj studiji Journal of Archaeological Sciences: Reports, stomatološki rad na zubima je bio inovativan, ali izuzetno bolan.

Držala je zube na okupu uz pomoć zlatne žice

Ostaci Ane d’Alegre, koja je živela između 1565. i 1619. godine, otkriveni su tokom arheoloških iskopavanja u Šato de Laval u severoistočnoj Francuskoj 1988. godine. Međutim, detaljna analiza njenih ostataka je tek nedavno sprovedena.

Bila je balzamovana i sahranjena u olovnom kovčegu, tako da su njene kosti i zubi bili izuzetno dobro očuvani.

Naučnici su primetili da je d’Alegre bolovala od teške parodontalne bolesti koja joj je rasklimala mnoge njene zube. Potom je stavila fine zlatne žice da zubi ispadnu. Žice su često bile omotane oko korena zuba, blizu desni. Međutim, neki od njenih zuba su bili probušeni da bi žice mogle da prođu, a nosila je i lažni zub od slonovače.

Iako osiguranje zuba probijanjem žica sada može zvučati primitivno, u to vreme to je bila napredna stomatološka tehnologija. Tako da je ovde reč o jednom inovativnom stomatološkom pristupu.

Čemu bol?

Međutim, takav tretman bi bio bolan i zahtevao bi periodično zatezanje žica. Stomatološki rad je samo pogoršao situaciju destabilizacijom njenih susednih zuba.

Pa zašto je Ana d’Alegre izdržala tako mučan tretman? Ona je verovatno osećala društveni pritisak i čuvanje zuba u to vreme uticalo je na vrednost i rang žene u visokom društvu.

Lep osmeh je bio posebno važan za nju, koja se dva puta udavala i čija su oba muža umrla. Prvi put kada je imala 21. godinu, a potom i sa 48. godina postaje udovica. Tako da ovde nije reč samo o medicinskom tretmanu, već je cilj bio estetski i posebno društveni.