Ljudi nose krzno medveda da bi se zaštitili od hladnoće najmanje 300.000 godina.

Analize kostiju pećinskog medveda, na kojima ima tragova posekotina, ukazale su na to je čovek lovio medveda i zbog krzna. Posekotine su se nalazile na kostima šapa, na metatarzalnim kostima i na falangama.

Kosti medveda sa tragovima posekotina pronađene su na donjopaleolitskom lokalitet Šeningen u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj. To ih čini jednim od najstarijih primera ove vrste na svetu, piše u saopštenju.

Posekotine ukazuju na skidanje kože

Istraživanje je sproveo arheološki tim sa Univerziteta u Tibingenu, Senckenberg centra za ljudsku evoluciju i paleoekologiju (SHEP) u Tibingenu, zajedno sa kolegom sa Univerziteta u Lajdenu

Ova studija je objavljena u časopisu Journal of Human Evolution.

„Tragovi na kostima se u arheologiji često tumače kao pokazatelj skidanja mesa“, objašnjava istraživač iz Tibingena Ivo Verheijen.

„Ali jedva da se može izvući meso iz kostiju ruku i stopala. U ovom slučaju, tako fine i precizne tragove rezanja možemo pripisati pažljivom skidanju kože.“

Zimski kaput medveda sastoji se od dugih spoljnih dlaka koje čine vazdušni zaštitni sloj i kratkih, gustih dlaka koje pružaju posebno dobru izolaciju. Medvedima, uključujući izumrle pećinske medvede, bio je potreban visokoizolacioni kaput za hibernaciju.

• Vikinzi visokog statusa iz Danske nosili su egzotična krzna dabrova
• Zubi losa pružaju dokaze za praistorijsku odeću u Rusiji

„Ovi novootkriveni tragovi posekotina su pokazatelj da su ljudi u severnoj Evropi pre oko 300.000 godina mogli da prežive zimu delimično zahvaljujući toploj koži medveda.“

Lovili su medvede zbog krzna?

Ali kako je dobijeno medveđe krzno? „Šeningen igra ključnu ulogu u raspravi o poreklu lova, jer su ovde otkrivena najstarija koplja na svetu“, nastavlja Ivo Verheijen. Da li su ljudi tog vremena lovili i medvede? “Postoje neke indikacije za ovo“, kaže istraživač.

„Ako se na arheološkom lokalitetu pronađu samo odrasle životinje, to se obično smatra indikacijom lova – u Šeningenu su sve kosti i zubi medveda pripadali odraslim jedinkama. Pored toga, koža medveda mora biti uklonjena ubrzo nakon uginuća životinje, inače se gubi dlaka i koža postaje neupotrebljiva. Pošto je životinja odrana, u tom trenutku nije mogla dugo biti mrtva“, objašnjava Verheijen.

Ko je lovio medvede? Potencijalni kandidat jeste Homo heidlebergensis ili rani neandertalci.

Ovo otkriće otvara novu perspektivu, kaže profesor iz Tibingena Nikolas Konard, šef istraživačkog projekta Šeningena. Lokacija posekotina ukazuje na to da su pećinski medvedi eksploatisani i za kožu. „Dakle, životinje nisu korišćene samo za hranu, već su i njihove kože bile neophodne za preživljavanje na hladnoći“, kaže Konard. Upotreba medveđeg krzna je verovatno ključna adaptacija ranih ljudi na klimu na severu.