Da li je Filip II Makedonski, otac Aleksandra Velikog, sahranjen u kraljevskoj grobnici u Vergini?
Pre više od 40 godina arheolozi su iskopali tri kraljevske grobnice u Vergini, a tada su za jednu posebno sumnjali da pripada Filipu II, ocu Aleksandra Velikog. Antropološkom analizom skeleta veruje se da su uklonjene viševekovne sumnje. Otkrivena je povreda na nozi koju je Filip II zadobio u sukobu sa Tribalima, a koja je rešila misteriju.
Tri kraljevske grobnice iskopane krajem 70-ih godina bile su senzacionalno arheološko otkriće 20. veka. U njima su verovatno bili sahranjeni Filip II sa ženom Kleopatrom i novorođenim detetom, Aleksandar IV, Filip III Aridej i njegova žena Euridika II.
Otac Aleksandra Velikog je verovatno bio sahranjen u kraljevskoj grobnici I. Iako neki sumnjaju da je bio sahranjen u grobnici II sa skitskom princezom, svojom sedmom ženom.
Kralj Filip II vladao je Makedonijom od 359-336. godine pre nove ere. On je 336. godine pre nove ere ubijen od strane ličnog telohranitelja, ljubavnika Pausanija Orestijskog. Verovatno je njegovu smrt naručila žena Olimpija ili njen sin Aleksandar Makedonski.
Pre njegovog ubistva, 339. godine pre nove ere, zadobio je tešku, skoro smrtonosnu ranu koja ga je ostavila hromim. Antropolozi veruju da je to dokaz da je Filip II sahranjen u grobnici I.
Kraljevske grobnice u Vergini
Drevna kraljevska prestonica Makedonije-Egaja, otkrivena je u 19. veku. Nalazi se između modernih sela Palaticija i Vergine, u severnoj Grčkoj (regija Hematija). U Egaju je bila ukorenjena kraljevska dinastija Temenida, porodica Filipa II i Aleksandra Velikog.
Veliki tumul u Vergini sadrži tri kraljevske grobnice (I, II, i III) i jedan „Heroon“ (svetilište posvećeno heroju) pored grobnice I. Grobnica I je izgrađena od istih velikih poroznih kamenih blokova kao i Heroon, za koju postoji jednoglasna saglasnost naučnika da pripada Filipu II.
Poznato je dvanaest monumentalnih grobnica u obliku hrama. Među njima je i grobnica Euridike I, majke Filipa II.
U grobnici I bila je sahranjena i žena i novorođenče. U grobnici II bili su sahranjeni muškarac i žena. Drugi naučnici veruju da je Filip II ipak sahranjen u grobnici II. Međutim, muški skelet u grobnici II nema lezije na nogama koje bi ukazivale na hromost.
Takođe postoji saglasnost da grobnica III, koja ima fasadu upadljivo sličnu grobnice II (sa po devet plavičastih triglifa), pripada sinu Aleksandra Velikog, Aleksandru IV.
Grobnica I je starija od grobnice II. Kraljevska grobnica II je otkrivena neopljačkana 1977. godine, sa bogatim grobnim predmetima. Kao što su dva zlatna larnaksa (svaka sa kremiranim ljudskim ostacima unutra), oklop za noge (džambeo), goritos (navlaka za kompozitni luk), 74 vrha strela, vrhovi kopalja, linotoraks i pektoralni štit.
Nazvana je „Filipov grob“. A da li je?
Anklioza kolena je dokaz da je ovo Filip II Makedonski?
Muškarac u grobnici I imao je upadljiv slučaj ankiloze kolena što je ubedljiv dokaz hromosti. Na mestu gde je povreda srasla kod kolena nastala je rupa. “Nema očiglednih znakova koji su karakteristični za infekciju i osteomijelitis. Ovi dokazi ukazuju na to da je povreda verovatno uzrokovana teškom prodornom ranom u kolenu, što je rezultiralo aktivnim zapaljenskim procesom koji je prestao godinama pre smrti”.
Starost ove osobe bila je oko 45 godina, koliko i naučnici veruju da je Filip II imao. Bio je visok za to doba, oko 180 cm. Lobanja se nažalost nije očuvala, samo gornja i donja vilica da bi moglo nešto više da se sazna o izgledu i povredi oko. Žena sahranjena sa njim imala je oko 18 godina, a dete je tek rođeno. Ovim se smatra da su kralj Filip II, njegova supruga Kleopatra i njihovo novorođeno dete bili sahranjeni u grobnici I. Međutim, sumnje i dalje postoje.
Gde je zapravo sahranjen Filip II?
Arheolog Andronikos je sugerisao da je Filip sahranjen u grobnici II jer su tu pronađeni kremirani ostaci. Antički pisac Justin je pisao da je Filip II bio kremiran. Pošto je on bio naviknut na rimske običaje spaljivanja careva, ovde to nije bila praksa. “Filipov status nije zahtevao kremaciju, već inhumaciju“, piše u radu publikovanom 2015. godine u PNAS.
Sa druge strane, u drugom radu objavljenom isto 2015. godine, autori pišu da je Filip II sahranjen sa skitskom princezom, u grobnici II i da su oboje kremirani. S tim da su njegove i njene kosti ostale sačuvane, a ne spaljene i pretvorene u pepeo. I da godine koje njegova sedma žena ima, ćerka skitskog kralja Atheasa, ne odgovaraju godinama Euridike II, koja je bila mlađa.
Takođe, antropološka analiza je pokazala da se bavila jahanjem i streličarstvom. Što je bilo tipično za Skite i njihove žene (25% žena borilo se uz muževe). Zaštitna oprema u grobnici je pripadala njoj. Međutim, povreda oka na muškom skeletu nije primećena. Ali hronična infekcija frontalnih i maksilarnih sinusa mogla je biti uzorkovana traumom lica ili nekim respiratornim oboljenjem. Na rebrima su uočene lezije. Možda je imao turberkulozu ili pleuritis. Promene na postkranijalnim kostima ukazuju da je takođe dosta jahao konja. Primećena je i povreda ruke, koja je u korelaciji sa povredom koju je Filip zadobio u borbi.
Hipotezu da je kralj Filip I sahranjen u grobnici II podržali su naučnici u radu iz 1984. godine. Takođe, na osnovu otkrivene lobanje je rekonstruisano lice pokojnika i jasno prikazano da nema jedno oko.
Istorijski izvori potvrđuju povredu
Postoji nekoliko istorijskih izvora koji opisuju čuvenu ranu koja je bila skoro smrtonosna i ostavila Filipa hromog. Rana se dogodila 339. godine p.n.e., 3 godine pre Filipove smrti). U pisanim izvorima se može naći ova priča:
“Dok se Filip vraćao u Makedoniju sa skitskog pohoda na Ateju, dočekalo ga je tračko pleme Tribali i odbilo mu dozvoliti prolaz osim ako ne dobiju deo plena. Otuda je nastao spor, a potom i bitka, u kojoj je Filip zadobio tako tešku ranu kroz nogu od koplja da mu je konj usmrćen; i pošto se generalno pretpostavljalo da je Filip mrtav, plen je izgubljen. Međutim, čim se Filip oporavio od rane, zaratio je protiv Atinjana”.
Ovo je dodatno pojačalo verovatnoću da je povreda noge dokaz da su Filipovi skeletni ostaci pohranjeni u grobnici I.
Možda će analize drevne DNK dodatno pomoći u rešavanju ove misterije.