Da li su arheolozi pronašli kasarnu rimskih vatrogasaca staru 1.900 godina?
Arheolozi su u Rimu otkrili ostatke monumentalnog objekta iz 2. veka, ukrašenog mozaicima i freskama, koji bi mogao biti povezan sa jednom od jedinica rimskih vatrogasaca. Ipak, istraživači upozoravaju da još nije potvrđeno da je reč upravo o njihovoj kasarni.
Ispod današnjeg parka Villa Celimontana, na rimskom Celiju, arheolozi su otkrili ostatke objekta iz 2. veka nove ere. Do sada je istraženo pet od ukupno osam prostorija, a među najzanimljivijim nalazima izdvajaju se raskošni mozaici, ostaci oslikanog plafona i dekorativni paneli izrađeni tehnikom opus sectile.
Međutim, ono što je posebno privuklo pažnju istraživača jeste mogućnost da je ovaj objekat bio povezan sa Vigilima (Vigiles Urbani). Vigili su rimska jedinica zadužena za gašenje požara i noćno patroliranje gradom.
Mozaik koji povezuje objekat sa rimskim vatrogascima
Jedan od najzanimljivijih nalaza jeste veliki mozaik. Na njemu su prikazani delfin, riba, jastog i rak, raspoređeni oko velike posude sa dve drške. Upravo ovaj mozaik mogao bi da bude važan trag za razumevanje funkcije pronađenog objekta. Njegova kompozicija veoma podseća na mozaik ranije pronađen u poznatoj kasarni Vigila u Ostiji, drevnoj luci Rima, udaljenoj oko 30 kilometara od prestonice.
Sličnost dekoracije, zajedno sa položajem novootkrivenog objekta u blizini poznatog kompleksa povezanog sa Petom kohortom Vigila, navela je arheologe da razmotre mogućnost da su prostorije pripadale upravo ovoj jedinici. Ipak, sličnost mozaika sama po sebi nije dovoljna da bi se objekat sa sigurnošću identifikovao kao vatrogasna kasarna.
Ko su bili rimski Vigili?
Vigili su predstavljali posebnu rimsku jedinicu koja je imala zadatak da štiti grad od požara. Naime, njihova uloga nije bila ograničena samo na gašenje vatrene stihije.
- Otkriće u Nišu: Ostaci rimskog akvadukta preko 90 m dužine
- Civilno naselje u Viminacijumu otkriva detalje o životu rimskih građana
- Najstariji rimski natpis o podizanju vojnog logora pronađen je u Bosni i Hercegovini
Stalnu organizaciju Vigila osnovao je car Avgust 6. godine nove ere, nakon čega je jedinica organizovana u sedam kohorti. Svaka kohorta bila je odgovorna za određeni deo Rima.
Za razliku od klasičnih rimskih legionara, Vigili nisu bili konvencionalna vojna jedinica. Ipak, bili su organizovani po vojnom principu i nosili su oružje. Pored gašenja požara obavljali su i noćne patrole i zadatke održavanja javnog reda.
Njihov posao bio je naročito važan u gradu poput Rima, gde su gustina naseljenosti, drvene konstrukcije i upotreba otvorenog plamena stvarali stalnu opasnost od požara. U borbi protiv vatre koristili su različitu opremu, uključujući kante, sunđere, sekire, kuke i pumpe za vodu. Po potrebi su mogli da ruše delove objekata kako bi sprečili širenje požara.
Voda je možda još jedan važan trag
Položaj novootkrivenog objekta dodatno je zanimljiv. U njegovoj blizini nalazili su se akvadukt i velika cisterna, odnosno infrastruktura koja je mogla da obezbedi velike količine vode. To je u skladu sa pretpostavkom da je prostor mogao biti povezan sa jedinicom čiji je jedan od osnovnih zadataka bilo gašenje požara. Ipak, arheolozi razmatraju i sasvim drugačiju mogućnost.
Kasarna ili luksuzna rimska kuća?
Raskoš dekoracije predstavlja jedan od razloga zbog kojih istraživači ne mogu još da donesu konačan zaključak. Pored mozaika, pronađeni su fragmenti starijeg mozaika iz Antoninovog perioda (138-161), ostaci oslikanog plafona sa velikim crvenim i plavim krugovima. Kao i delovi opus sectile dekoracije – tehnike u kojoj su pažljivo oblikovani komadi kamena i mermera slagani u dekorativne kompozicije. Takav nivo ukrašavanja mogao bi da odgovara bogatoj privatnoj kući (domus), kakvih je na Celiju bilo više.
Zbog toga trenutno postoje dve glavne interpretacije: objekat bi mogao biti deo kompleksa povezanog sa Vigilima, ali bi mogao predstavljati i raskošnu privatnu rezidenciju.
Dalja analiza pronađenih struktura, materijala i arheološkog konteksta trebalo bi da pomogne u rešavanju ove dileme.
