Naučnici veruju da su drevni astronomi na glinenoj ploči zabeležili udar asteroida u Kefelsu u Austriji pre 5.000 godina

Glinena ploča iz Ninive dugo je zbunjivala naučnike, a onda je prevedena nakon 150 godina od otkrića. Danas je deo kolekcije Britanskog muzeja.

Nebeska planisfera

Reč je o glinenoj ploči na kojoj se nalazi stilizovana mapa neba, podeljena na osam delova. Ona je poznata i kao Nebeska planisfera. Na njoj je predstavljeno noćno nebo Ninive 3-4. januara 650 godine pre nove ere. Ona ujedno predstavlja i kopiju znatno starije mape neba.

Pravougaoni oblik na vrhu identifikovan je kao sazvežđe danas poznato kao Blizanci, a zvezde ovalnog oblika su Plejade. Dva trougla u donjem desnom uglu označavaju svetle zvezde Pegaza.

• Najstarija mapa sveta otkriva priču o Nojevoj barci
• Svako je čuo za Pitagorinu teoremu, ali je neko drugi primenio 1000 godina pre rođenja Pitagore

Pronašao ju je Henri Lejard u ostacima biblioteke Ašurbanipala u Ninivi. Posebno se ističe jer je reč o drevnom astronomskom delu na kome je prikazan jedan bitan događaj.

Udar asteroida u Kefelsu

U Kefelsu u Austriji postoji ogromno klizište debelo 500 metara i pet kilometara u prečniku. Dugo je bilo misterija otkako su ga geolozi prvi put obišli u 19. veku. Zaključak do kojeg su došla istraživanja sredinom 20. veka bio je da to mora biti posledica veoma velikog udara meteora zbog dokaza o pritisku i eksplozijama. Međutim, ovo gledište je izgubilo naklonost jer se krajem 20. veka razvilo mnogo bolje razumevanje mesta udara.

U slučaju Kefelsa nema kratera, tako da savremenim očima ne izgleda onako kako bi mesto udara trebalo da izgleda. Međutim, dokazi koji su zbunjivali ranije istraživače ostaju neobjašnjivi stavom da je to samo još jedno klizište. A onda se pojavila misterija iz 19. veka u vidu glinene ploče – Planisfera, u kolekciji Britanskog muzeja.

Sa savremenim kompjuterskim programima koji mogu da simuliraju putanje i rekonstruišu noćno nebo pre hiljadama godina, istraživači su ustanovili na šta se odnosi ploča Planisfera iz 650. godine pre nove ere.  To je kopija noćne sveske sumerskog astronoma koji beleži događaje na nebu nešto pre zoru 29. juna 3123. godine pre nove ere.

Asteroid zabeležen na sumerskoj glinenoj ploči

Polovina sumerske ploče beleži položaje planeta i oblake, isto kao i bilo koje druge noći. Naime, druga polovina ploče beleži objekat dovoljno veliki da se njegov oblik može primetiti iako je još uvek u svemiru. Taj nepoznati objekat brzo putuje nebom. Opis odgovara tipu asteroida poznatom kao Aten tip, koji kruži oko Sunca blizu Zemlje.

Astronomi su tačno zabeležili njegovu putanju u odnosu na zvezde, što je greška veća od jednog stepena u skladu sa udarom u Kefelsu.

Posledice udara asteroida

Na osnovu dosadašnjih saznanja, asteroid je kružio blizu Zemlje, a ugao pod kojim je bio padao je bio veoma nizak. Tako da je asteroid srezao planinu Gamskogel, 11 km od Kefelsa što je izazvalo njegovu eksploziju pre udara. Dok je putovao niz dolinu, postao je vatrena lopta, prečnika oko pet kilometara (veličine klizišta).  Kada je udario u Kefels, stvorio je ogromne pritiske koji su u prahu razbili stenu i izazvali klizište, ali pošto više nije bio čvrst objekat, nije stvorio klasični udarni krater.

„Iz putanje se može doneti još jedan zaključak. Stražnja perjanica od eksplozije (oblak pečurke) bi se savijala nad Sredozemnim morem i ponovo ulazila u atmosferu iznad Levanta, Sinaja i severnog Egipta,“ rekao je prof. Mark Hempsel prof. astronautike na Univerzitetu u Bristolu.

Kontroverze i sumnje

Da je na ovoj glinenoj ploči zaista zabeležen udar pomenutog asteroida, za neke nije dovoljno uverljivo. U ovu pretpostavku sumnjao je i Džon Tjlor, nekadašnji stručnjak u Britanskom muzeju za arheologiju Bliskog istoka. On je rekao da nema dokaza da su stari Sumeri bili u stanju da naprave tako tačne astronomske zapise.

Takođe, nedostaje kontekst u kojem je glinena ploča pronađena, na osnovu koga bi se otkrilo znatno više.

---

Izvori: British Museum University of Bristol