Izuzetno zanimljivi rezultati antropološke analize lobanja iz Ćele-kule predstavljeni su javnosti u Nišu. Među najtužnijim saznanjima jeste da je najmlađa osoba koja je stradala u Čegarskoj bici imala samo 11 godina.

Projekat „Novo lice Ćele-kule pokrenut“ je prošle godine. O čemu smo više puta izvestili javnost. Ovo je prvi takav projekat u Srbiji, koji je realizovan zahvaljujući donacijama građana i privatnih firmi.

Iza projekta stoji Društvo za akademski razvoj, među kojima je glavni inicijator ovog projekta i jedan od osnivača DAR Milan Simonović, politikolog. Cilj projekta jeste antropološka analiza rekonstrukcija lica i digitalizaciju uzidanih lobanja.

Antropološku analizu ljudskih lobanja, koje uzidane u spomenik Ćele-kula, sprovela je bioarheolog dr Nataša Šarkić. Ona je zajedno sa Simonovićem pokrenula ovaj jedinstven projekat. Šarkić je i sama više puta rekla da se nakon više godina konačno njen „san ostvario“.

Prva faza projekta je završena i prezentovana javnosti. Druga faza, koja obuhvata rekonstrukciju lica pokojnika, biće završena do kraja godine.

Rezultati antropološke analize lobanja iz Ćele-kule

U 78% slučajeva bilo je moguće odrediti pol i svi su bili muškarci. Dok se njihova starost kretala od 11 do preko 50 godina. Dentalna higijena nije bila na zavidnom nivou.

Uočena je cribra orbitalia, čija učestalost u ovom uzorku iznosi 29%. Kribra orbitalija je nespecifični marker stresa i pokazatelj stresa u detinjstvu. Ona može biti u vezi sa neuhranjenošću, parazitskim infekcijama ili nekim teškim bolestima. Njena etiologija nije u potpunosti razjašnjena.

Uočen je i metopizam na lobanjama u 17% slučajeva. Reč je o epigenetskoj varijiaciji, koja može ukazati na to da su ovi muškarci bili u nekom bližem ili daljem srodstvu.

Što se tiče povreda na lobanjama ovih muškaraca, njih je svakako bilo. Pojedine su bile nastale tokom života, a neke su bile uzrok smrti.

„Od ukupno 58 očuvanih lobanja (uključujući i onu za koju se veruje da je pripadala Sinđeliću) 48 će biti dostupno za delimičnu ili potpunu rekonstrukciju. Na primer, ukoliko fali deo oka ili brade rekonstrukcija je i dalje moguća, ali je manje verodostojna. Potrudićemo se da nadjemo grafičko rešenje koje će omogućiti da se jasno vidi koje su lobanje bile potpuno verodostojno rekonstruisane, a na kojim lobanjama su nedostajali delovi, te da je rekonstrukcija približna. Ukupno je otkriveno 4 povrede nastale tokom života, 2 dekapitacije, 1 udarac oštrim predmetom (verovatno mačem) i 1 udarac tupim predmetom u čelo (žrtva je dete od 11 godina)“, objasnila je Nataša za Sve o arheologiji.

Iako su se istraživači vodili i koristili istorijske podatke, u kojima se ističe da je srpskim vojnicima koža sa glave bila odrana, uši i nos odsecani, antropološka analiza je pokazala da se to nije dogodilo. Barem, ne kada su u pitanju sačuvane lobanje ovih muškaraca.

Među najtužnijim primerima izdvaja se lobanja dečaka, starosti oko 11 godina. Na njegovoj lobanji uočena je smrtonosni udarac, odnosno povreda koja je nastala tupim predmetom.

Da li je izdvojena lobanja pripadala Stevanu Sinđeliću?

Najzanimljivija lobanja jeste ona koja nije bila uzidana u spomenik Ćele-kula, već je izdvojena i nalazi se na postolju. Za nju se veruje da pripada vođi ustanika Stevanu Sinđeliću.

Dr Nataša Šarkić je uočila da je on bio obezglavljen. Otkrila je tragove dekapitacije na lobanji. Na lobanji su uočene i 2 „sveže“ povrede, nastale u trenutku smrti, uključujući tragove dekapitacije i jednu zaraslu.

Antropološka analiza je otkrila da je ovaj muškarac bio u kasnim 30-tim godinama u trenutku smrti i da je vrlo moguće pripadala Stevanu Sinđeliću. Stevan Sinđelić je imao 38 ili 39 godina. U istorijskim izvorima se spominje njegovo učešće u bitkama, pa otud i povreda koja je nastala tokom života i koja je srasla.

Takođe, poznato je da je on pucao u barutanu i digao tvrđavu u vazduh, sebe i sve prisutne vojnike. Međutim, na njegovoj lobanji nije bilo tragova tog događaja. Onda se i postavlja pitanje da li je on mogao da preživi ovaj događaj?

„Da bi tačno odgovorili na to pitanje morali bi smo da imamo podatke o distanci između bureta i Sinđelića, vrsti baruta, poziciji tela. Moja najveća nedoumica je bila da li  je uopšte mogla da ostane očuvana lobanja, s obzirom na jačinu eksplozije. Da bih razrešila te sumnje razgovarala sam prof. dr Franciskom Etkseberia Gabilondom, koji se smatra za najboljeg forenzičara u Španiji. On smatra da je lobanja mogla ostati očuvana ukoliko nije bio baš tako blizu kao što se prikazuje na slikama“, rekla je Šarkić.

Nataša dalje objašnjava da je teško reći da li je preživeo ili nije. Ali veruje da njegova lobanja nije odsečena da bi ga usmrtili, već da služi kao trofej i opomena.

DNK analize bi puno toga razrešile, nažalost one nisu moguće. Buduće da je reč o invazivnim metodama koje bi oštetile lobanju ili zube. U svakom slučaju, do kraja godine biće gotove rekonstrukcije lica, čime će biti zaokruženo ovo istraživanje. Potom sledi publikacija.

Pogledajte video: