Jedna od najpoznatijih građevina na svetu, Velika piramida u Gizi, već više od 4.500 godina odoleva vremenu, vetrovima, eroziji, ali i zemljotresima koji su više puta pogađali Egipat.

Nova studija sada pokušava da objasni zbog čega je ova monumentalna građevina toliko otporna na seizmičke potrese.

Velika piramida, poznata i kao Keopsova piramida, izgrađena je tokom Starog kraljevstva Egipta i prvobitno je bila visoka oko 146 metara. Tokom milenijuma izgubila je svega desetak metara visine, uprkos snažnim zemljotresima koji su pogađali region. Među njima se izdvajaju zemljotres iz 1847. godine južno od Kaira, procenjene magnitude 6,8, kao i potres iz 1992. godine, magnitude 5,9, kada su pojedini spoljašnji kameni blokovi pali sa vrha piramide. Ipak, njena glavna struktura ostala je gotovo netaknuta.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Scientific Reports, analiziralo je način na koji piramida vibrira pod uticajem sitnih prirodnih i ljudskih pokreta tla. Naučnici su postavili senzore na 37 mesta unutar i oko piramide, uključujući unutrašnje prolaze, spoljašnje kamene blokove i okolno zemljište.

• Prvi uređaj koji je zabeležio zemljotres nastao je pre 2.000 godina u Kini
• Ko je izgradio piramide u Egiptu?
• Kako su izgrađene egipatske piramide?

Rezultati su pokazali da Velika piramida ima sopstvenu „prirodnu frekvenciju“ vibracija između 2,0 i 2,6 herca, dok okolno tlo vibrira znatno sporije, oko 0,6 herca. Upravo ta razlika mogla bi biti ključ njene izuzetne otpornosti.

Zašto je važna razlika u vibracijama?

Svaka građevina ima sopstveni ritam vibriranja. Kada se frekvencija zemljotresa poklopi sa prirodnom frekvencijom neke strukture, dolazi do rezonance – pojave koja može dramatično pojačati podrhtavanje i dovesti do urušavanja objekta.

Kod Velike piramide to se, izgleda, ne događa. Pošto se tlo i sama građevina „kreću“ različitim ritmovima, energija zemljotresa ne prenosi se efikasno na strukturu. Drugim rečima, piramida ostaje donekle „odvojena“ od vibracija koje prolaze kroz zemlju.

Ipak, istraživači upozoravaju da sama razlika u frekvencijama nije dovoljna da potpuno objasni dugovečnost građevine. Mnoge moderne zgrade sa sličnim karakteristikama ipak su stradale tokom zemljotresa.

Tajna možda leži i unutar same piramide

Posebnu pažnju naučnika privukle su takozvane rasteretne komore iznad Kraljeve odaje. Ove prostorije su prvobitno građene kako bi rasporedile ogromnu težinu kamenih blokova iznad grobne komore faraona Kufua (Keopsa). Međutim, istraživanje pokazuje da one imaju još jednu važnu ulogu, a to je ublažavanje vibracija koje se prenose ka vrhu piramide.

Prema rečima geofizičara Asema Salame iz Nacionalnog instituta za astronomiju i geofiziku u Kairu, upravo kombinacija masivne osnove, čvrstog krečnjačkog temelja, simetričnog oblika i unutrašnjih konstrukcionih rešenja doprinosi stabilnosti piramide.

Iako autori studije ističu da rezultati ne dokazuju da su stari Egipćani posedovali savremena znanja o seizmičkom inženjerstvu, istraživanje ipak ukazuje na izuzetno praktično građevinsko iskustvo drevnih majstora.

Drevni graditelji piramida nisu do savršenstva došli slučajno. Njihova arhitektura razvijala se vekovima kroz pokušaje, greške i usavršavanje tehnika gradnje.