Grobovi iz kamenog doba otkrivaju različite pogrebne prakse kod neandertalaca i ljudi u vreme kada nijedna druga vrsta nije praktikovala sahranjivanje.

Studija je objavljena u časopisu u L’Anthropologie. Ona baca novo svetlo na praksu sahranjivanja Homo sapiensa i neandertalaca u regionu Levanta tokom srednjeg paleolita (200.000-50.000).

U istraživanju je uključeno 17 sahrana neandertalaca i 15 Homo sapiensa sa različitih arheoloških nalazišta. To je otkrilo i sličnosti i razlike u načinu na koji ove dve vrste tretiraju svoje mrtve. U šta spadaju razlika u lokaciji sahrane, postavljanju tela i specifičnim pogrebnim nalazima.

Srednji paleolit u zapadnoj Aziji, konkretno na Levantu, je od posebnog interesa za proučavanje ljudske evolucije zbog koegzistencije dve vrste hominina u ovom trenutku. Dok je Homo sapiens stigao u region pre između 170.000 i 90.000 godina i ponovo ušao u region pre 55.000 godina iz Afrike, neandertalci su došli na Levant iz Evrope pre oko 120.000 do 55.000 godina.

Neandertalci i moderni ljudi „istovremeno“ sahranjuju mrtve

Za to vreme, obe vrste su iznenada počele da sahranjuju svoje mrtve, nešto što nijedna vrsta to ranije nije radila pre.

Rani moderni ljudi su pre 120.000 godina u pećini Kafzeh prvi put sahranili svoje. To se smatra najranijom sahranom ljudi. U sličnom periodu, pre 115.000 godina Neandertalci u pećinama sahranjaju mrtve.

Prema istraživačima, ovo ukazuje da je sahranjivanje prvo započete na Levantu pre nego što se proširilo ili pojavile negde drugde.

Neandertalce od Homo sapiensa, nas je lako razlikovati na osnovu biologije i morfologije. Međutim, njihova materijalna kultura, mobilnost i obrasci naseljavanja gotovo se ne razlikuju. Uprkos tome, postojala je hipoteza da su ove dve vrste mogle imati različite prakse sahranjivanja.

Bila je to sahrana neandertalca koja je inspirisala trenutnu studiju, kaže prof. Bin: „Pre nekoliko godina, moj kolega dr Omri Barzilai i ja smo objavili članak o neandertalcima iz Ein Kashish-a (EK3). U početku nismo bili sigurni da li je EK3, koja je pronađena na otvorenom prostoru, bila sahrana“.

„Ova neizvesnost je izazvala naše interesovanje za neandertalske pogrebne prakse, posebno na Levantu. Naše trenutno istraživanje nas je dovelo do zaključka da je reč o namernom sahranjivanju. Osim toga, verujemo da bi ispitivanje pogrebnih praksi moglo da pruži uvid u sličnosti i razlike između H. sapiens i neandertalci“, objašnjava prof. Bin.

Koliko smo slični neandertalcima i pogledu sahranjivanja?

Studija je započela ispitivanjem brojnih lokacija na kojima su pronađeni ostaci skeleta Homo sapiensa i neandertalca. Ovo uključuje pet neandertalskih lokaliteta: Pećine Tešik Taš, Šanidar, Dederije, Amud, Tabun i Kebara i dva lokaliteta Homo sapiensa; Pećina Skhul i pećina Kafzeh.

Na ovim nalazištima potvrđene su 37 sahrane. Utvrđeno je da su i Homo sapiens i neandertalci sahranjivali svoje mrtve bez obzira na pol ili starost. Međutim, sahranjivanje beba neandertalaca bilo je češće od beba Homo sapiensa. Slično, obe vrste bi ponekad uključivale grobne priloge u obliku životinjskih ostataka, uključujući kozje rogove, jelenje rogove, mandibule i maksile.

Pored toga, sahrane Homo sapiensa bile su veoma ujednačene, obično položene u zgrčenom (fetalnom) položaju. Ovo je u suprotnosti sa neandertalskim sahranama, koje su bile raznovrsnije i uključivale su pojedince sahranjene u savijenim, ispruženim (ravnim) i polusavijenim položajima dok su ležali na levoj, leđima ili desnoj strani.

Štaviše, verovatnije je da će neandertalci uključiti stene u svoje sahrane. Oni bi postavili tela između dve velike stene kao neku vrstu pozicionog markera ili postavljanje modifikovaniih komada krečnjaka ispod glava mrtvih, poput neke vrste naslona za glavu.

Slično tome, neke aspekte sahranjivanja praktikovali su Homo sapiens, ali ne i neandertalci. Kao što je sahranjivanje povezano sa okerom i morskim školjkama, koje su bile potpuno odsutne u neandertalskom kontekstu.

Sahranjivanje kod modernih ljudi prestaje sa izumiranjem neandertalaca

Došlo je do povećanja sahrana u ovom delu sveta. Topljenje glečera u planinama Taurus i na Balkanu otvorilo je puteve ka jugu, omogućavajući neandertalcima da uđu u Levant. Tamo su se dve populacije srele.

Ovaj trend povećanog sahranjivanja nastavio se u regionu sve dok iznenada nije prestao pre oko 50.000 godina.

• Da li su se neandertalci sahranjivali sa cvećem ili su pčele krive za to?
• Arheolozi su otkrili najstariju sahranu modernog čoveka u Africi
• Nema dokaza da je Homo naledi namerno sahranjivao mrtve i da je stvarao umetnost

Ljudi u kasnijem periodu na Levantu nisu nastavili sa praksom sahranjivanja. Nakon što su neandertalci izumrli pre oko 50.000 godina, pećinsko sahranjivanje je prestalo sve do kasnog paleolita, pre oko 15.000 godina za vreme kulture Natufijen.

Zagonetno u svemu ovome jeste zašto su obe populacije odjednom počele da sahranjuju svoje mrtve? I zašto su ljudi to prestali kada su neandertalci izumrli i nastavili znatno kasnije?