Nema dokaza da je Homo naledi namerno sahranjivao mrtve i da je stvarao umetnost

Nema dokaza da je Homo naledi namerno sahranjivao mrtve i da je stvarao umetnost
Rekonstrukcija Homo naledija (autor: Cicero Moraes, CC-BY 4.0)

Najnovija studija dovodi u sumnju da je Homo naledi, hominin niskog rasta i malog mozga, pre oko 300.000 godina namerno sahranjivao mrtve i stvarao umetnost duboko u pećinskom sistemu Zvezda u usponu u južnoj Africi.

Homo naledi je hominin čiji fosili datiraju od pre između 335-241.000 godina. Fosili ovih hominina pronađeni su u pećini Zvezda u usponu u južnoj Africi 2013. godine. U pećinskom sistemu pronađena je zapanjujuća koncentracija fosilnih ostataka od 15 jedinki, različite životne dobi.

Pre nekoliko meseci objavljeni su radovi Li Bergera i saradnika u kojima su tvrdili da je Homo naledi palio vatru, namerno sahranjivao mrtve i stvarao umetnost. Oni veruju da su pronašli dokaze za najmanje tri sahrane.

Međutim, nekim naučnicima njihovi dokazi nisu bili dovoljno ubedljivi. Zato što su zanemareni geološki, tafonomski i paleontološki uticaji na fosilne ostatke.

Ovde tvrdimo da do sada predstavljeni dokazi nisu ubedljivi dovoljno da podrže namerno sahranjivanje mrtvih od strane Homo naledija, kao ni da su napravili navodne gravure“, piše u studiji objavljenoj u Journal of Human Evolution.

Nedovoljno dokaza za namerne sahrane Homo naledija

U člancima palenatropologa Li Bergera i saradnika se tvrdilo da te karakteristike predstavljaju najranije dokaze namernog sahranjivanja od strane hominina. Kao i da je Homo naledi osvetljavao mračne prolaze koristeći vatru i namerno nosio tela najmanje tri osobe duboko unutar sistema pećine Zvezda u usponu, kopao jame, odlagao pokojnike unutar jama, a onda su tela prekrili sedimentima.

Međutim, grupa renomiranih stručnjaka sa specijalizacijama za biološku antropologiju, arheologiju, geohronologiju i umetnost na stenama, sada je pozvala na dublje „kopanje“ u nauku koja stoji iza nalaza u prvoj. Njihova recenzirana kritika objavljena je u gore pomenutom časopisu pod nazivom „No scientific evidence that Homo naledi buried their dead and produced rock art“

Fosilni ostaci Homo naledija (Hawks et al. 2017)

Istraživačima je u potpunosti jasno da značajan broj hominina na takvom mestu privlači pažnju. Ali takođe smatraju da su zanemareni uticaji prirodnih agensa u pećini, kao i speleolozi koji su barem jednom ušli u pećinu 1990. godine. Oni su očigledno dirali i pomerali kosti, što je dodatno izazvalo štetu.

„Zaista nam je potrebna značajna dodatna dokumentacija i naučne analize pre nego što možemo da isključimo da su prirodni agensi i procesi nakon taloženja odgovorni za akumulaciju tela/delova tela i da dokažemo namerno iskopavanje i popunjavanje jama od strane Homo naledija“, navode Marija Martinon-Tosez i saradnici.

Homo naledi nije palio vatru

Iako su neki naučnici tvrdili da bi nošenje pokojnika i izrada pećinskih gravura zahtevalo izvor svetlost „ova izjava zanemaruje da druga čula izvan vidokruga, kao što su dodir, miris ili osećaj vazdušnih struja, mogu pomoći u navigaciji u mraku i ne zahtevaju nužno upotrebu vatre“, objašnjavaju istraživači u radu.

Takođe, o stepenu do kojeg su odaje pećine bile mračne se i dalje raspravlja. Naime, nije predstavljen nijedan naučni dokaz (arheomagnetizam, infracrvena spektroskopija…) koji bi pokazao na spaljeni materijal ili ognjište. Takođe, ugalj mora ponovo da se datuje, jer su predstavljeni mlađi datumi, koji ne ukazuju na Homo naledija. Sa druge strane ostaci uglja iz prirodnih požara, kakvi izbijaju u šumama, nije neuobičajeno da završe u pećinama. I ranije spomenuti speleolozi su mogli da pale vatru, što je vrlo moguće.

Mogućnost upotrebe vatre od strane Homo naledija ne može se razmatrati i ostaje u potpunosti spekulativna“.

Gravure u pećini su nedovoljno istražene

Li Berger i ostali autori u radu su naveli da gravure datiraju pre 335-241.000 godina, ali nisu predstavljeni podaci o datovanju. Pronađene gravure su zabeležene na tri lokacije u pećini. Prema Li Bergeru one su nastale udaranjem tvrdim predmetom i nanošenjem sedimenata pre i posle, urezivanja radi vizuelnog  kontrasta. Što bi dalje podrazumevalo urezivanje kamenim alatkama, za kojih nema dokaza.

Potrebne su i detaljne analize kako bi se pokazalo da su takozvane ’gravure’ zaista znakovi koje je napravio Homo naledi, jer se takvi urezi mogu proizvesti kao proizvod prirodnog trošenja stena ili upotrebom životinjskih kandži“, rekli su istraživači.

Gravure u pećini (Berger et al. 2023)

U svakom slučaju, autori su zaključili da „ne postoje ubedljivi naučni dokazi koji bi ukazivali na to da je Homo naledi sahranio svoje mrtve i proizveo stensku umetnost u sistemu pećine Zvezda u usponu na osnovu do sada predstavljenih informacija“.


Naučna kritika Martinon-Tosez i saradnika takođe trebe da pokaže kako se današnji mediji uzimaju “zdravo za gotovo” kada je u pitanju promovisanje naučnih otkrića.

Moderni način komunikacije i brzina kojom se određene vesti šire mogu ozbiljno da naškode nauci. Danas pojedini naučnici svesno koriste prednosti medija radi slave, a time zanemaruju pravila nauke.

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »