Na vrhovima kamenih strela, starih oko 60.000 godina, arheolozi su pronašli tragove biljnog otrova. Ovo je najstariji direktan dokaz da su rani ljudi koristili smrtonosni otrov u lovu.

Naučno istraživanje, objavljeno u časopisu Science Advances, otkrilo je najstariji do sada poznat dokaz upotrebe otrova na projektilima. Analizom mikrolitskih kamenih vrhova strela sa lokaliteta Umhlatuzana Rock Shelter u provinciji KwaZulu-Natal u Južnoj Africi, naučnici su identifikovali hemijske ostatke otrovnih biljnih alkaloida.

Ovi mali kvarcni vrhovi strela potiču iz sloja starog oko 60.000 godina, što znači da su ljudi tog perioda već primenjivali složene lovačke tehnike koje su uključivale biljni otrov.

Tragovi otrovne biljke na vrhovima paleolitskih strelica

Detaljna mikrohemijska i biomolekularna analiza pokazala je prisustvo alkaloida buphandrina i epibuphanisina. Ova jedinjenja potiču iz biljaka iz porodice Amaryllidaceae koje rastu u južnoj Africi.

Najverovatniji izvor otrova je biljka Boophone disticha, čiji je doslovni prevod „otrovni luk“. Ova biljka je izuzetno toksična i istorijski je poznata kao sastojak otrova za strele kod tradicionalnih lovaca u regionu. Prema istraživačima, upravo je sok iz njenog lukovičastog korena verovatno nanošen na vrhove strela kako bi povećao efikasnost lova.

Kako je otrov preživeo 60.000 godina?

Hemijsku analizu sproveo je tim iz Arheološke istraživačke laboratorije Univerziteta u Stokholmu, koji se bavi proučavanjem organskih ostataka na arheološkim predmetima. Naučnici su otkrili da su određeni biljni alkaloidi dovoljno stabilni da prežive desetine hiljada godina u zemljištu. To je omogućilo identifikaciju otrova čak i na tako starim artefaktima.

• Najranija upotreba luka i strele u Evropi pre 54.000 godina
• Pronađena Dioklova kašika – drevni medicinski instrument za vađenje strela?
• Pronađen vrh strele iz bronzanog doba od gvožđa vanzemaljskog porekla

Zanimljivo je da su iste hemijske supstance pronađene i na strelicama starim oko 250 godina, koje se čuvaju u švedskim muzejskim zbirkama. Te strelice su u 18. veku doneli evropski putnici iz južne Afrike. Ovo ukazuje na dugotrajni kontinuitet znanja o upotrebi ove otrovne biljke.

Dokaz naprednog razmišljanja kod ranih ljudi

Upotreba otrova na strelicama zahteva mnogo više od same izrade oružja. Lovci su morali da poznaju otrovne biljke, način pripreme otrova i vreme potrebno da on deluje na plen. Takva praksa podrazumeva planiranje, razumevanje uzročno-posledičnih odnosa i prenošenje znanja kroz generacije.

Zbog toga istraživači smatraju da ovo otkriće pruža važan uvid u kognitivne sposobnosti ranih modernih ljudi u Africi tokom srednjeg pleistocena.