Nova istraživanja lobanje iz pećine Petralona u Grčkoj otkrivaju da pripada posebnoj drevoj ljudskoj grupi, različitoj i od neandertalaca i od modernih ljudi.

Još od svog otkrića 1960. godine, lobanja pronađena u pećini Petralona u severnoj Grčkoj zbunjuje naučnike. Fosil, gotovo kompletna lobanja bez donje vilice, pronađen je ukopan u zid pećine oko 35 kilometara jugoistočno od Soluna.

• Koplja stara 300.000 godina: Drevna tehnologija koja menja istoriju
• Čovek nosi krzno medveda već 300.000 godina
• Zapečaćen u vremenu – Neandertalac iz Altamure ne može da se iskopa

Odmah je bilo jasno da pripada rodu Homo, ali nije ličila ni na neandertalce, niti na moderne ljude (Homo sapiens).

Nova analiza lobanje iz Petralone donosi preciznije datiranje

Problem je bio i u starosti, budući da su se procene decenijama kretale između 170.000 i čak 700.000 godina. U studiji objavljenoj u časopisu Journal of Human Evolution, istraživači su koristili datiranje U-serijom na kalcitnim naslagama koje su se formirale direktno na lobanji. Rezultati su pokazali minimalnu starost od 286.000 ± 9.000 godina.

To znači da je lobanja u pećini barem toliko dugo, a vrlo verovatno i duže, jer metoda može da datira samo trenutak kada su počele da se formiraju kalcitne naslage usled vlage i isparavanja.

Ko je bio hominin iz Petralone?

Analize sugerišu da lobanja pripada posebnoj i primitivnijoj grupi hominina koja je živela u Evropi pre više stotina hiljada godina, odnosno Homo heidelbergensis-u. To znači da su u isto vreme na kontinentu postojale različite ljudske populacije: rani neandertalci, njihovi preci, ali i druge ljudske vrste koje nisu direktno povezane sa nama.

Zaključak istraživača je da Petralona čovek predstavlja deo šireg mozaika ljudske evolucije u Evropi tokom srednjeg pleistocena, u vreme kada su se formirale loze koje će kasnije dovesti do neandertalaca, ali i kada su uz njih opstajale i druge, manje poznate grupe.