Arheolozi su pronašli najraniji primer trepanacije lobanje u Megidu pre 3.000 godina.

Nedavna arheološka iskopavanja u Megidu, u Izraelu, otkrila su najraniji primer trepanacije na drevnom Bliskom istoku. Ovo je ujedno i jedan od najstarijih primera lepre na svetu, piše u saopštenju.

Arheolozi znaju da su ljudi hiljadama godina praktikovali trepanaciju lobanje. To je medicinska procedura koja uključuje rezanje ili bušenje rupe u lobanji. Pronašli su dokaze da su drevne civilizacije širom sveta, od Južne Amerike do Afrike i šire, izvodile operaciju.

Najranija trepanacija na Bliskom istoku

Bioarheolog Rejčel Kališer otkrila je grob sa dve sahrane muškarca više klase koji su živeli pre 3.000 godina u Megidu. Jedan od muškarca umro nakon operacije lobanje – trepanacije.

Rupa je kvadratnog oblika, male veličine i napravljena je sa velikom pažnjom da se ne probije sloj tkiva koji štiti mozak. Tim istraživača je pronašao dva komada kosti koja su bila izvučena iz lobanje, što sugeriše da je muškarac preminuo ubrzo nakon medicinske procedure.

Kališer je rekla da je trepanacija najraniji primer te vrste pronađen na drevnom Bliskom istoku.

„Na Bliskom istoku to ne viđamo tako često, postoji samo desetak primera trepanacije u celom regionu. Nadam se da će dodavanje još primera u naučnu evidenciju produbiti naše razumevanje medicinske nege i kulturne dinamike u drevnim gradovima u ovoj oblasti.”

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Plos one.

Pregledom skeletnih ostataka utvrđeno je da lobanja ima nekoliko anomalija. Poput dodatnog kutnjaka, slomljenog nosa koji je zarastao na nepravilan način i metopični šav na čeonim kostima koji nikada nije srastao.

Sahranjena braća u grobu

Kosti muškarca su bile prekrivene lezijama koje su u skladu sa zaraznom bolešću poput tuberkuloze (Mycobacterium tubeculosis) ili lepre (Mycobacterium leprae). Muškarac koji je bio sahranjen sa ovim je imao slične lezije na kostima. DNK analiza je pokazala da su njih dvojica bila braća. Da li je u pitanju lepra (Mycobacterium leprae), to će dalje DNK analize pokazati. Teško je to utvrditi samo posmatranjem patoloških promena na skeletu.

Kosti obe braće pokazuju i dokaze o potencijalnoj anemiji zbog nedostatka gvožđa u detinjstvu. A to je moglo da utiče na njihov mentalni i fizički razvoj.

Obojica su umrli relativno mladi. Prvi je imao oko 20 godina, a drugi između 20 i 40 godina.

„Možda su imali predispozicije da imaju iste bolesti“, sugeriše Rejčel Kališer, bioarheolog. 

„Možda su živeli zajedno i jedan je od drugog se zarazio.”

Dva brata su verovatno lokalci sa područja neposredno uz Megidovu palatu iz kasnog bronzanog doba. To sugeriše da su bili elitni članovi društva, a možda čak i članovi kraljevske porodice.

Braća su sahranjena sa finom kiparskom grnčarijom i drugim vrednim stvarima. Budući da je jedan podlegao trepanciji, to znači da je on dobio tretman koji nije bio dostupan većini građana Megida

I dalje je trepanacija misterija

Uprkos svim dokazima o trepanaciji otkrivenim u poslednjih 200 godina još uvek postoji mnogo toga što arheolozi ne znaju. Nije jasno, na primer, zašto su neke trepanacije okrugle. Što ukazuje upotrebu neke vrste analogne bušilice. Dok su druge kvadratnog ili trouglastog oblika.

Nije jasno ni koliko je taj postupak bio uobičajen u svakom regionu, niti šta su drevni narodi čak pokušavali da leče. Lekari danas sprovode sličnu proceduru, nazvanu kraniotomija, da bi smanjili pritisak u mozgu.

„Morate biti na prilično strašnom mestu da biste imali rupu u glavi“, rekla je Kališer.

---

Ako imate predlog teme, želite da objavimo vest ili želite da pišete za nas javite se putem mejla sveoarheologiji@gmail.com ili redakcija@sveoarheologiji.com