Veštačko deformisane lobanje oduvek su privlačile pažnju istraživača, ali i svih ostalih. Često se njihova pojava dovodila u pitanje. Da li se radi o namernim modifikacijama ili je reč o oboljenju? Što je, naravno, dovodilo i do brojnih pseudoteorija. Međutim, ono što najviše tišti stručnjake jeste kada i gde je prvi put došlo do pojave ovakvog vida „ulepšavanja“ i sa kojim ciljem.

Dokazi o veštačkom deformisanju lobanje, koji datiraju još od pre 12.000 godina, otkriveni su na arheološkom nalazištu Houtaomuga u severoistočnoj Kini.

• Najstarija hirurška intervencija na glavi čoveka-trepanacija
• Misterija lobanje iz Perua sa metalnim implantom. Drevni hirurški implant ili moderna prevara?

Veštačka deformacija lobanje na ovom lokalitetu jedna je od najstarijih zabeleženih primera. Rezultati istraživanja arheologa objavljeni su u časopisu American Journal of Biological Anthropology.

Veliki broj osoba imao je veštačku deformaciju lobanje

Bioarheolozi koji su analizirali skeletne ostatke, rekli su da je od 11 od 25 individua imalo lobanje na kojima je uočena veštačka deformacija. Kod ovih osoba bio je izdužen svod lobanje, a spljoštenje kostiju uočeno je na prednjoj i zadnjoj strani glave.

Ljudski skeletni ostaci, kod kojih su lobanje bile veštačko deformisane, datuju se od 5.000 do 12.000 godina. To naučnicima otkriva da je ovaj drevni običaj praktikovan jako dugo na ovom mestu.

Brojni grobni prilozi koji su se nalazili u grobovima muškaraca, žene i dece ukazuju na to da su oni mogli biti višeg društvenog statusa. Veštačka deformacija lobanje praktikovana je podjednako i kod muškaraca i kod žena. Naučnici su zabeležili tri vste deformacija, od kojih je najčešća fronto-okcipitana deformacija.

Najmlađa osoba kod koje je zabeležena deformacija lobanje jeste dete od 3 godine. Ono je bilo sahranjeno sa bogatim prilozima, što govori o njegovom visokom statusu u društvu. Inače, veštačka deformacija lobanje praktikuje se u ranom uzrastu, dok su kosti lobanje meke i podložne promenama.

Vezivanje glave čvrstim, ravnim površinama kao što su daske ili čvrsto umotavanje glave u tkaninu na sličan način preoblikuje kosti lobanje koje još uvek nisu srasle. Specifične deformacije lobanje su možda korišćene kao znaci društvenog statusa.

Veštačko deformisane lobanje koje datiraju od pre 10.000 do 13.000 godina su pronađene i u zapadnoj Aziji i jugoistočnoj Australiji. Zato je prerano reći da li se veštačka deformacija lobanje prvi put pojavila u istočnoj Aziji i proširila se negde drugde ili je nastala nezavisno na različitim mestima.

Na teritoriji današnje Srbije, i u susednim zemljama, pronađen je značajan broj veštačko deformisanih lobanja, a koje se uglavnom pripisuju se nomadskim narodima Hunima, Sarmatima, Gepidima, Gotima i Alanima.