Fenomen trepanacije predstavlja najstariju hiruršku intervenciju otvora na glavi/lobanji čoveka. Prve zapise imamo još kod Hipokrata, dok veća interesovanja za trepanaciju počinju da se javljaju u 19. veku, da bi se kasnije u 20. veku, i danas istraživanja i proučavanja povećala.

Ova praksa zabeležena je još u mezolitu (pre oko 10.000 godina) u Evropi i severnoj Africi. Zatim u neolitu i kasnije tokom mlađih perioda, na svim ostalim kontinentima. Tako da, skoro, nijedan kontinent nije zaostajao za ovom praksom.

Smatra se da se i danas u primitivnim društvima primenjuje trepanacija.

Do danas je u Evropi na arheološkim lokalitetima otkriveno preko 1000 individua kod kojih je trepanacija obavljena.

Zdravstveni ili ritualno-simbolički razlozi?

Postavlja se pitanje koja je svrha ovakve prakse? Jedni navode da je namera bila izlečenje glavobolje, vrtoglavice, epilepsije ili magijsko-terapeutski razlozi u cilju oslobođanja zlih duhova. Posledice u većini slučajeva jesu smrt ili pojava bolesti (kod preživelih), jer može doći do infekcije. Kod nekih osoba rađeni su manji otvori na lobanji, a koji nisu dovodili do smrtnog ishoda.

Postoje četiri tehnike trepanacije

U zavisnosti koja tehnika i oblik otvora nastaje na lobanji, moguće je izvršiti podelu trepanacionih tehnika:

-rezanje kružnog žleba

-struganje kružnog žleba

-usecanje oštrim nožem pravougaonog oblika

-bušenje malih rupa (ovakva tehnika je nađena kod peruanskih lobanja)

Instrumenti-trepane korišćeni za trepanaciju

Iako u periodu mezolita nije otkriven metal, već nekoliko hiljada godina kasnije, ova tehnika se prvo izvodila kamenom. Dok u kasnijim periodima korišćeni su noževi-strugači i nazubljena burgija i medicinski napredniji instrumenti.

Međutim, o instrumentima korišćenim u tu svrhu danas se ne može govoriti sa sigurnošću, jer oni jednostavno nisu pronađeni, nego se o njima samo pretpostavlja. U mlađim periodima, kao što je antika, metalni instrumenti za trepanaciju, tzv. trepane bivaju pronađene. Jedan takav instrument je otkriven u grobu lekara iz Bingena na Rajni.

Trepanacija sa arheoloških nalazišta u Srbiji

Pronađeno je samo nekoliko lobanja sa trepanacijom na praistorijskim, antičkim i srednjovekovnim lokalitetima u Srbiji.

Najstariji primer trepanacije je otkriven na nekropoli bronzanog doba u Mokrinu (devet lobanja). Potom jedna potiče iz tumula iz gvozdenog doba u Krivoj Reci, jedna ili dve lobanje su sa Viminacijuma iz rimskog perioda i jedna srednjovekovna u Sremskoj Mitrovici, kao i sa srednjovekovnog Gamzigrada. Takođe, jedna lobanja potiče sa nekropole manastira Davidovice kod Prijepolja, kao i dve lobanje sa nekropole Orahovica u Mažićima, Priboj iz 16-17. veka.

Sigurno ih je bilo otkriveno i više, jer su arheolozi tokom iskopavanja nalazili na trepanirane lobanje. Pitanje je šta se sa njima dogodilo.

---

Izvori:

Aufderheide, C. A. and Rodríguez-Martín, C. 1998. The Cambridge Encyclopedia of Human Paleopathology. Cambridge: Cambridge University Press.

Mikić, Ž. 2006. Trepanacija-vek istraživanja u Srbiji. Antropologija 4: 36-47.

Миладиновић-Радмиловић, Н. 2008. Феномен трепанације на примеру лобање из Сремске Митровице. Рад музеја Војводина 50: 175-186.

Ortner, J.  D. and Putschar, G. W. 1981. Identification of Pathological Conditions in Human Skeletal Remains. Washington, DC: Smithsonian Institution Press.

Novosti.rs