Na 2.500 godina staroj vavilonskoj ploči ispisana je poznata mapa antičkog sveta, ali i priča o Nojevoj barci.

Istraživači veruju da je misterija vavilonske, najstarije mape (Imago Mundi) konačno rešena.

Glinena ploča pronađena je u Abu Habi (Sipar) u drevnom vavilonskom gradu i današnjem Iraku. Ona potiče iz 6. veka pre nove ere i ispisana je klinastim pismom. Njene dimenzije iznose 12,2 x 8,2 cm i deo je stalne kolekcije Britanskog muzeja. U Britanskom muzeju se nalazi od 1882. godine i bilo je potrebno više decenija za dešifrovanje vavilonske mape sveta.

Jedinstvena ploča, koja prikazuje kako su Vavilonci doživljavali svet pre hiljadama godina, prepuna je detalja koji pružaju uvid u ranija vremena. Sa obe strane se nalazi tekst. S tim da se na prednjoj strani nalazi kraći tekst i nacrtana mapa sveta.

Kako su drevni Vavilonci zamišljali svet

Na primer, drevni svet – kontinet je prikazan kao jedinstven disk, koji je okružen vodenim prstenom koji se zove „Gorka reka“ . U centru sveta nalazi se reka Eufrat i drevni mesopotamski grad Vavilon. Manji krugovi ispisani klinastim pismom beleže druge gradove Mesopotamije.

„Iza graničnih voda, sa spoljne strane prstena nalaze se trouglovi koji predstavljaju planine. Za Vavilonce to su mesta puna magije i bogata misterijama“, kaže dr Irving Finkel, kustos Britanskog muzeja, u videu.

Tu se nalaze mesta gde sunce nikada nije viđeno, tu se nalaze drveća koja imaju dragulje umesto voća, tu žive gigantske ptice koje ne mogu da lete i slične priče vezane za svaku oblast. Deluje da se tekst bavi mitološkim i dalekim mestima.

Vavilonska mapa sveta otkriva i priču o Nojevoj barci

Osim što je mapirao ono što su mislili da postoji van njihovog sveta, vavilonski pisar je takođe uključio reference na dobro poznatu priču (u suštini vavilonsku verziju biblijske priče o Nojevoj barci) i mitske životinje i zemlje. Vavilonska verzija Nojeve barke je Utnapištim i sagrađena je 1800. godine pre nove ere po Božoj zapovesti.

Ostaci barke se, prema Vaviloncima, nalaze na zadnjoj strani planine Urartu, iste planine na koju se u Bibliji srušila Nojeva barka, iza „Gorke reke“. Nojeva barka je pristala na planini Ararat. Aarart je hebrejski ekvivalent asirijskim Urartu.

„To je prilično značajna i zanimljiva stvar za razmišljanje, jer pokazuje da je priča bila ista, i naravno, da je jedna vodila do druge“, zaključio je dr Irving Finkel.