U pećini Skhul na planini Karmel pronađen je skelet deteta star 140.000 godina koji nosi i osobine Homo sapiens-a i neandertalaca, što pomera granice našeg razumevanja ljudske evolucije.

Jedno od najvećih pitanja ljudske prošlosti jeste kada su se prvi put ukrstili naši preci, Homo sapiensi, i njihovi rođaci neandertalci.

• Neandertalci i ljudi pravili su bebe pre 47.000 godina
• Kako su se sahranjivali neandertalci, a kako moderni ljudi?
• Pećina Vindija – Neandertalci i moderni ljudi u istoj pećini

Do sada se verovalo da je najraniji dokaz ovog kontakta tzv. „Dete iz doline Lapedo“ iz Portugala, staro oko 28.000 godina. Međutim, novo otkriće iz Izraela potpuno menja tu sliku. Istraživanja su objavljena u časopisu l’Anthropologie.

Hibrid neandertalca i Homo sapiens-a

Naučnici su analizirali skelet petogodišnjeg deteta otkrivenog još pre 90 godina u pećini Skhul na planini Karmel. Rezultati pokazuju da je fosil deteta staro neverovatnih 140.000 godina i da na sebi nosi jasne morfološke osobine i Homo sapiensa i neandertalaca. Ovo je, kako ističu istraživači, najstariji poznati fizički dokaz ukrštanja ove dve ljudske vrste.

Tim iz Tel Aviva i Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja koristio je naprednu mikro-CT tehnologiju da bi napravio trodimenzionalni model lobanje i vilice. Analizom su uočene tipične osobine Homo sapiensa u obliku lobanje, ali i neandertalske karakteristike, poput građe unutrašnjeg uha, sistema krvnih sudova u lobanji i donje vilice.

Neandertalci su deo nas – Homo sapiensa

Do nedavno se smatralo da su neandertalci u ove krajeve stigli tek pre oko 70.000 godina iz Evrope. Međutim, prethodna istraživanja istog tima već su pokazala da su u Izraelu živeli i pre 400.000 godina. Otkriće iz Skhul pećine potvrđuje da su se te populacije susretale i ukrštale mnogo ranije nego što se mislilo.

„Dete iz Skhula“ otvara novo poglavlje u istoriji ljudske evolucije, pokazujući da su neandertalci i Homo sapiensi imali biološke i društvene veze mnogo ranije nego što se do sada pretpostavljalo. Zanimljivo je da i danas svi mi nosimo između 2 i 6 odsto neandertalskih gena, dokaz da su ti davni susreti ostavili trajne posledice na čovečanstvo.