Veštačka deformacija lobanje je praktikovana među malom decom pre 1800 godina kod Hirota ljudi u Japanu. Naučnici i dalje nisu sigurni zašto su drevni ljudi namerno oblikovali lobanje, iako je to praksa zabeležena širom sveta.

Namerna deformacija lobanje kod male dece zabeležena je kod ljudi sa lokaliteta Hirota na ostrvu Tanegašimi u Japanu. Hirota ljudi su živeli od 3. do 7. veka i praktikovali su modifikaciju lobanje.

Tim bioantropologa i arheologa sa Univerziteta Kjušu i Univerziteta Montana objavio je rad u časopisu PLOS ONE gde su opisali kako je modifikacija lobanje izvedena i ko je tome podlegao.

Oni nisu pronašli značajne razlike u polovima, što znači da su i muškarci i žene podjednako podlegli namernoj deformaciji lobanje, piše u saopštenju Univerziteta.

• Misterija lobanje iz Perua sa metalnim implantom. Drevni hirurški implant ili moderna prevara?
• Najranija trepanacija lobanje pre 3.000 godina u Megidu

Veštačka deformacija ili modifikacija lobanje je promena oblika glave osobe u najranijiem uzrastu da bi se lakše dobio željeni oblik. Lobanja može biti pritisnuta sa zadnje strane daskama ili vezana nekom trakom. U zavisnosti kakav oblik glave su drevni ljudi hteli da dobiju. Iako je ova praksa zabeležena pre više hiljada godina kod različitih naroda širom sveta, za nju ne postoje pisani izvori.

Naučnici veruju da je veštačka deformacija lobanje praktikovana kako bi se označila pripadnost zajednici ili da se istakne društveni status.

 „Ovaj lokalitet je iskopavan od 1957. do 1959. i ponovo od 2005. do 2006. godine. Od prvobitnog iskopavanja pronašli smo skeletne ostatke sa deformacijama lobanje koje karakteriše kratka glava i spljošteni zadnji deo lobanje, tačnije potiljačna kost i zadnji delovi parijetalne kosti“, objašnjava Noriko Seguči sa Fakulteta za društvene i kulturne studije Univerziteta Kjušu koji je vodio studiju.

Da li je lobanja namerno deformisana kod male dece?

Iako je lokalitet pružio idealnu priliku za proučavanje ovog fenomena, ostalo je nejasno da li su ove lobanje modifikacije bile namerne, ili su jednostavno bile nenamerne kao rezultat drugih navika.

Kada se kaže druge navike, misli se na to da su decu roditelji namerno stavljali da spavaju na leđa i onda bi se ulegnuća pojavila na potiljačnom delu lobanje.

Više o veštačkoj deformaciji lobanje pročitajte ovde: Šta je veštačka deformacija lobanje?

Da bi sprovela studiju, istraživački tim je primenio kombinaciju tehnika. Primenili su 2D slike za analizu oblika obrisa lobanje, kao i 3D skeniranje njihove površine. Tim je takođe uporedio podatke o lobanji sa drugih arheoloških nalazišta u Japanu iz ranijeg perioda. Uz vizuelnu procenu morfologije lobanje, prikupili su sve ove podatke i statički analizirali konture i oblike između lobanja.

Njihovi rezultati pokazali su značajne razlike između ljudi sa Hirota lokaliteta i ostalih analiziranih. Što znači da su drevni ljudi sa ostrva Tanegašimi namerno praktikovali modifikaciju lobanje deci.

Razlog zbog koga su ovo radili, ostaje nejasan. Međutim, istraživači pretpostavljaju da su Hirota ljudi deformisali lobanje deci da bi sačuvali grupni identitet, piše u studiji. Na taj način bi potencijalno olakšali trgovinu školjkama na velike udaljenosti, što potkrepljuju arheološki dokazi pronađeni na lokalitetu.