Drevne egipatske mumije mirišu na drvo, začine i imaju slatkasti miris nakon više milenijuma.

Nova studija, koju su vodili istraživači sa UCL i Univerziteta u Ljubljani, otkriva nove detalje o praksama mumifikacije staroegipatskih mumija. Mumificirana tela ljudi iz starog Egipta odaju karakteristične arome, opisane kao „drvenaste“, „začinjene“ i „slatke“.

Otkriće je objavljeno u časopisu Journal of the American Chemical Society.

„Mirisi koje emituju ovi arheološki ostaci ne samo da su nam omogućili da bolje razumemo sastojke koji se koriste u mumificiranju, već i kako su se prakse razvijale tokom vremena i kako su muzeji čuvali ove ostatke tokom vekova“, naveli su istraživači u saopštenju.

Uloga mirisa u egipatskim verskim i pogrebnim praksama

“Miris mumificiranih tela godinama interesuje kako stručnu tako i širu javnost, ali do sada nije bilo naučne studije koja kombinuje hemijsku analizu i senzornu percepciju. Ovo istraživanje nam pomaže ne samo da bolje razumemo očuvanje ovih ostataka, već i da obogatimo muzeografsko iskustvo mumija“, istako je prof. Matija Strlič, vodeći autor studije.

U egipatskoj civilizaciji, mirisi su igrali osnovnu ulogu u verskim i pogrebnim praksama. Prijatne arome povezivale su se sa božanstvom i čistoćom, dok su se neprijatni mirisi smatrali znacima kvarenja i raspadanja. Tokom mumifikacije, egipatski balzamatori su koristili različite supstance za očuvanje tela, mnoge od njih bogate mirisima, kao što su smole bora, kedra i kleke, kao i smirna i tamjan.

Da bi sproveli istraživanje, naučnici su koristili gasnu hromatografiju u kombinaciji sa masenom spektrometrijom, naprednom tehnikom koja omogućava identifikaciju i kvantifikaciju hemijskih molekula suspendovanih u vazduhu. Ove tehnike dopunjene su senzornom analizom koju je sproveo panel stručnjaka obučenih da procene kvalitet, intenzitet i prijatnost aroma.

Mirisni pejzaži kao inovacija u muzejskim izložbama

Kombinovanjem ovih metoda, istraživači su uspeli da utvrde da li mirisna jedinjenja potiču iz samih arheoloških ostataka, iz konzervatorskih proizvoda koji se primenjuju u muzejima ili iz faktora životne sredine kao što su prisustvo plesni ili bakterija.

• Ostaci sira pronađeni na Tarimskim mumijama
• Evropljani jeli mumije pre 500 godina
• Radionica u Sakari otkriva tajne sastojke mumifikacije

„Mumifikacija bila ključna pogrebna praksa za Egipćane, koja je imala za cilj da sačuva telo i dušu u zagrobnom životu kroz detaljne rituale balzamovanja, koristeći ulja, voskove i smole. Razumevanje različitih termina i korišćenih materijala daje nam dragocene informacije o vremenskom periodu, regionu i društvenom statusu mumificirane osobe“, rekao je profesor Ali Abdelhalim, direktor Egipatskog muzeja u Kairu i koautor studije.

Tim istraživača planira da razvije „mirisne pejzaže“ u muzejskim izložbama, omogućavajući posetiocima da iskuse originalne arome mumificiranih tela i da se senzorno prenesu nazad u drevni Egipat. Ova inovacija bi mogla da transformiše način na koji javnost komunicira sa istorijskim nasleđem, uključujući ne samo vid već i čulo mirisa.