Tragovi drevne DNK sačuvali su se na privesku starom oko 25.000 godina! To je omogućilo naučnicima da saznaju nešto o osobi koja ga je nosila.

Nova tehnika za vađenje drevne DNK iz artefakata, bez njihovog uništavanja, mogla bi nam dati neviđene uvide o ljudima koji su ih napravili ili nosili pre više milenijuma.

Međunarodni istraživački tim predvođen Institutom Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, Nemačka, po prvi put je uspešno izolovao drevnu ljudsku DNK iz paleolitskog artefakta – probušenog zuba jelena otkrivenog u pećini Denisova u južnom Sibiru.

Kako bi se artefakt sačuvao, odnosno kako ne bi došlo do bušenja priveska, razvili su novu, nedestruktivnu metodu za izolovanje DNK iz drevnih kostiju i zuba.

Na taj način su dobili infomacije o osobi koja je nosila ovaj privezak i možda i izradila.

Privezak je napravljen između 19.000 i 25.000 godina. Rezultati studije su objavljeni u časopisu Nature.

Ljudska drevna DNK na životinjskom privesku

Ono što ovu studiju čini izuzetnom i jedinstvenom je to da su naučnici uspeli da saznaju kome je određeni predmet iz prošlosti pripadao. To je do sada bilo gotovo pa nemoguće utvrditi, osim ako određena osoba nije bila sahranjena sa nekim predmetom. Međutim, u paleolitu se to ne dešava baš tako često. Zato što ima jako malo sahrana drevnih ljudi, kao i artefakata u njihovim grobovima.

Arheolozi koji su iskopavali čuvenu pećinu Denisova u Rusiji 2019. godine, otkrili su privezak iz gornjeg paleolita. Ali arheolozi nisu očekivali da će samo par godina kasnije genetičari da izoluju drevnu DNK i da ne unište artefakt. Zato se arheolozi nekada i plaše ili ustručavaju i sa teškom mukom odlučuju da jedinstvene i retke artefakte daju na analiziranje. Mnoge metode su destruktivne i dovode do nepovratnog uništenja predmeta, kosti i slično.

Šta su genetičari saznali iz artefakta?

Iz ovog artefakta su genetičari u Lajpcigu izolovali ne samo DNK same životinje, jelena vapita, već i velike količine drevne ljudske DNK. „Količina ljudske DNK koju smo izvukli iz priveska bila je izuzetna“, rekla je Elena Esel. „Skoro kao da smo uzeli uzorak ljudskog zuba“. U zubu čoveka ima sasvim dovoljno DNK da se saznaju sve neophodne informacije o toj osobi.

Na osnovu analize mitohondrijalne DNK, malog dela genoma koji se isključivo nasleđuje od majke do dece, istraživači su zaključili da većina DNK verovatno potiče od jedne osobe. Koristeći vapitove i ljudske mitohondrijske genome, mogli su da procene starost priveska na 19.000 do 25.000 godina.

Pored mitohondrijalne DNK, istraživači su takođe pronašli značajan deo nuklearnog genoma njegovog ljudskog vlasnika. Na osnovu broja X hromozoma utvrdili su da je privezak napravila, koristila ili nosila žena.

Takođe su otkrili da je ova žena bila genetski blisko povezana sa istovremenim drevnim ljudima sa daljeg istoka u Sibiru. To su takozvani „drevni severni evroazijati“ čiji su skeletni ostaci prethodno analizirani. Ovi drevni ljudi su genetski povezani sa prvim starosedeocima u Americi.

• Drevna DNK pokazala da je fosil žene iz istočne Azije od pre 14.000 godina doprineo poreklu Indijanaca u Americi
• Drevna DNK otkriva istoriju lovaca-sakupljača

„Forenzičari neće biti iznenađeni što se ljudska DNK može izolovati iz predmeta sa kojim se mnogo rukovalo“, kaže Matijas Majer. „Ali je neverovatno da je to još uvek moguće nakon 20.000 godina.“

Naučnici se sada nadaju da će primeniti svoj metod na mnoge druge predmete napravljene od kostiju i zuba iz kamenog doba. Na taj način će saznati mnogo više o genetskom poreklu i polu pojedinaca koji su ih pravili, koristili ili nosili.