Neandertalci i ljudi živeli su jedni pored drugih pre 45.000 godina
Istraživanja arheologa pokazala su da su savremeni ljudi stigli u severnu Evropu pre 45.000 godina i da su živeli blizu neandertalaca sledećih nekoliko hiljada godina, pre nego što su poslednji neandertalci nestali.
Genetska analiza fragmenata kostiju sa nemačkog arheološkog nalazišta dokazuje da su savremeni ljudi stigli u severnu Evropu nedugo nakon što su izašli iz Afrike.
Rezultati istraživanja arheologa pokazuju da je paleolitski lokalitet Ilsenhöhle u Nemačkoj, ispod dvorca Ranisa, najstarije potvrđeno arheološko nalazište modernih ljudi u severnoj, centralnoj i severozapadnoj Evropi.
Da su Homo sapiens i Homo neanderthalensis živeli jedan pored drugog, u skladu je sa genomskim istraživanjima. Ona su pokazala da su se ove dve vrste povremeno ukrštale, piše u saopštenju.
To takođe podstiče sumnju da je invazija modernih ljudi na Evropu i Aziju pre nekih 50.000 godina pomogla da se neandertalci, koji su okupirali ovo područje više od 500.000 godina, nestanu.
DNK analiza, zajedno sa arheološkim istraživanjima, analizom stabilnih izotopa i radiokarbonskim datovanjem lokaliteta objavljena je u tri rada koja su publikovana u časopisima Nature i Nature Ecology and Evolution.
Anatomski moderni ljudi živeli su dugo pored neandertalaca i sa njima
Paleolitsko nalazište Ranis odavno je poznato po kamenim alatkama koje se nazivaju vrhovima lista, zbog njihovog oblika. Ove alatke iz kamenog doba imaju sličnosti sa drugim alatkama sa lokaliteta u Moravskoj, Poljskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Smatra se da su ih proizveli ljudi iste kulture, nazvana Linkombian-Ranisian-Jerzmanovician (LRJ) kultura.
„Nova otkrića su pokazala da je Homo sapiens napravio ovu tehnologiju i da je Homo sapiens bio tako daleko na severu u ovom vremenskom periodu, a to je pre 45.000 godina“, rekla je Elena Zavala, jedna od četiri prva autora Nature rada.
“Dakle, ovo su među najranijim Homo sapiensima u Evropi.” Ovo saznanje je veliko iznenađenje, jer iz kulture LRJ nisu ranije bili poznati ljudski fosili. Međutim, to se nedavno promenilo zahvaljujući napretku nauke.
Analaiza drevne mtdDNK sprovedena je na fragmentima hominida sa novijih i starijih iskopavanja (između 2016. i 2022. i iz 1930-tih godina). Naučnici su potvrdili da fosilni fragmenti pripadaju Homo sapiensu.
Da li su ljudi istrebili neandertalce?
Ono što muči naučnike jeste kako su anatomski moderni ljudi došli na ideju da iz Afrike krenu ka Evropi. Odnosno, ka tako ekstremno hladnim temperaturama. Svakako, nije bilo načina da moderni ljudi drugačije saznaju kakav je bila klima na drugom kraju sveta. U svakom slučaju, naši preci su pokazali da imaju dovoljno tehničkih kapaciteta i da se mogu prilagoditi neprijateljskim uslovima sredine.
Iako se ranije smatralo da ljudi nisu u stanju da podnesu takvu hladnoću, barem još nekoliko hiljada godina. Novo otkriće je pokazalo sasvim suprotno. Pored svega toga, ljudi su nadživeli neandertalce i adaptirali su se na hladnoću.
Šta se tačno dogodilo neandertalcima i zašto su nestali, ostaje misterija. Neki počesto upiru prstom u ljude da su glavni krivci koji su doveli do toga da neandertalci nestanu sa istorijske scene.
Jedna teorija jeste da ih nismo ubili već smo se ukrštali sa njima, što je dovelo do toga da se njihov broj smanji. Sa druge strane tu su virusi koje su, možda, ljudi iz Afrike doneli u Evropu sa sobom i slično.
Više o tome zašto su neandertalci nestali:
Stalno postoje pokušaji da se razni antropološki tipovi ljudskog roda poređaju hronološki, kao da je od jedne rase ljudskog roda nastala sledeća, sa namerom da se nađu dokazi u prilog teoriji evolucije. Ali kao što se ranije pokazalo da kromanojski tip još uvek živi u Evropi i da je zajedničkog porekla sa nilo-saharcima iz Afrike (isti genetički marker HLA-A28), tako se sada pokazalo i za neandertalce da je naš brat, a ne predak. Po svemu sudeći on je miks putejske rase iz Afrike (vidi kako izgleda krajica Punta na crtežima ekspedicije egipatske kraljice Hatčepsut) i tračke rase koja živi kod nas u istočnoj Srbiji, Rumuniji i Makedoniji i na području austro-asiatic jezičke porodice. Na području Sardinije se nalazi njihov miks dan danas (HLA-B*58; HLA-DRB1*16). HLA-DRB1*16 se nalazi kod naših potomaka drevnih Tračana, a HLA-B*58 kod Pigmeja u Africi. Ko uzme dnk uzorak od neandertalskih skeleta na sajtu gedmatch.com i uporedi ga sa ostalim populacijama, videće da su drevni neeadertali najbliži današnjim Pigmejima i još nekim populacijama današnje Evrope. Svi narodi koji danas imaju izraženu zastupljenost raznih podgrana alela antigena HLA-A10, imaju antropološke sličnosti između sebe ali i sa neandertalcem (Astralijski abordižini, Pigmeji, …). Možda najtipičniji izgled te rase imamo kod pokojnog idijskog predsednika Abdula Kalama.