Neandertalci planirali obroke i prilagođavali alatke za lov
Neandertalci su bili znatno pametniji nego što se verovalo. Ali i dalje ostaje misterija, zašto su nestali sa istorijske scene.
Arheološka iskopavanja u Španiji pokazuju da su neandertalci unapred planirali svoje obroke i prilagođavali svoje kamene alatke životinjama koje će da love.
„Kosti životinja koje smo pronašli ukazuju na to da su neandertalci uspešno iskorišćavali okolnu faunu, lovili jelene, konje i bizone, ali i jeli slatkovodne kornjače i zečeve, što implicira na stepen planiranja koji se retko razmatra za neandertalce“, rekla je Sofija Samper Karo sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
Dugo se smatralo da su neandertalci lovili samo velike sisare kao što su konji i nosorozi.
- Kost sa urezima otkriva rane kognitivne sposobnosti neandertalaca
- Neandertalci i ljudi pravili su bebe pre 47.000 godina
- Da li su se neandertalci sahranjivali sa cvećem ili su pčele krive za to?
„Kosti na ovom mestu su veoma dobro očuvane i možemo videti tragove kako su neandertalci prerađivali i klali ove životinje“, dodala je ona. Analiza kamenih artefakata iz Abrik Pizara takođe ukazuje da su ovi neandertalci proizvodili oruđe za eksploataciju resursa koji su bili dostupni u tom području. „Oni su jasno znali šta rade“, rekao je Samper Karo. „Dugo su poznavali tu oblast i kako da prežive“, zaključila je ona.
Neistraženo područje u podnožju južnih Pirineja u Španiji pruža uvid u slabo poznat period neandertalske istorije, nudeći tragove koji bi mogli pomoći arheolozima da otkriju misteriju njihovog nestanka.
Neandertalci su bili pametni
Arheološko nalazište Abrik Pizaru datuje se od pre 100.000 do 65.000 godina. Arheolozi su prikupili stotine hiljada artefakata, uključujući kameno oruđe, životinjske kosti i druge dokaze prisustva neandertalaca. Ovi artefakti pružaju značajne podatke o životu neandertalaca u to vreme, koji je u velikoj meri nepoznat u ljudskoj istoriji.
Nalazi otkrivaju da su neandertalci bili u stanju da se prilagode teškim klimatskim uslovima, pre nego što su savremeni ljudi stigli u region.
Njihova analiza kamenih artefakata takođe pokazuje varijabilnost u vrsti proizvedenih alata. To ukazuje na sposobnost neandertalaca da iskoriste raspoložive resurse u toj oblasti.
Neandertalci su ovde živeli pre dolaska modernih ljudi i bili su napredni. Onda, oni nestaju pre oko 40.000 godina. Tada se pojavljujemo mi, anatomski moderni ljudi. Ali pre toga, neandertalci su živeli u Evropi skoro 300.000 godina. Izumiranje neandertalaca je možda posledica seksa sa Homo sapiensom
Oni su jasno znali šta rade. Oni su poznavali svoje okruženje i kako da prežive dugo.
„Ovo je jedna od najzanimljivijih stvari na ovom nalazištu, imati ove jedinstvene informacije o tome kada su neandertalci bili sami i živeli u teškim uslovima i kako su napredovali pre nego što su se pojavili savremeni ljudi“, piše u saopštenju.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Archaeological Science.
Nenadertalski geni u Evropljanima (1,6 do neverovatnih 3,8%, daleko više nego u Azijatima i beskrajno više nego u najvećem broju Afrikanaca kod kojih je procenat 0) dali su Evropljanima prednost za razvoj i kolonizaciju sveta.
Neandertalci su bili kulturno razvijeniji i imali su veći mozak nego savremeni (tj afrički) čovek u doba kontakta. Zato što smo 96,2% Afrikanci a subsaharaski Afrikanci su često 100% Afrikanci, a ne Neandertalci, mi nismo postigli više. Naša “neandertalnost” nas je emancipovala.
Inače 3,8% je OGROMAN procenat. Svako ima 50% gena svakog roditelja, 25% svakog dede ili babe, 12,5% pradede/prababe, 6,25% čukundede/čukunbabe, tj. 3,125% navrndede/navrnbabe.
Bukvalno smo kao da je svakom od nas u Evropi prababin deda bio Neandertalac.