Arheološka istraživanja u dolini Činča, Peru, donela su otkriće skoro 200 primeraka nanizanih ljudskih pršljenova na stabiljkama od trske. Radi se o nepoznatoj praksi tretiranja posmrtnim ostacima, koja je tek nedavno dokumentovana od strane arheologa.

Arheolozi su svoja istraživanja objavili u časopisu Antiqity. Pršljenovi nanizani na trskama datovani su u period kasnog horizonta (1400–1532. g.) i u kolonijalni period (1532–1825. g.), kraj vladavine Inka i početak evropske kolonizacije.

Ukupan broj otkrivenih stabiljki na kojima su nanizani pršljenovi bio je 192.

• Bizarno otkriće masovne grobnice u Meksiku
• Fascinantna lobanja dekorisana asfaltom stara 9.000 godina iz pećine Nahal Hemar
• Misterija sahrana iz vinčanske kulture

Šta je bila namena ovakvog postmortalnog tretiranja ljudskih ostataka? Možda je to bio pokušaj da se obnove tela mrtvih tokom evropske kolonizacije.

Antropološki analizirani pršljenovi pokazali su da pored pršljenova odraslih ima i pršljenova dece.

„Naši nalazi sugerišu da pršljenovi na stabiljakma predstavljaju direktan, ritualizovan i domorodački odgovor na evropski kolonijalizam“, rekao je za Insajder Džejkob L. Bongers, vodeći autor studije i arheolog sa Univerziteta Istočne Anglije, Velika Britanija.

„Vidimo postmortalno ponašanje u vreme krize“, rekao je on.

“Postoji osećaj brige. Imamo odrasle i imamo adolescentne. Imamo pršljenove dece koji su nanizani na ove stubove“, rekao je on.

Datovane trske pokazale su da se radi o periodu kada vladavina Inka prestaje i počinje kolonizacija Evropljana. Taj period je bio pun političke neizvesnosti za dolinu Činča.

Sudbina kraljevsta Činča

Kraljevstvo Činča, koje je vladalo ovim područjem od 1000. do 1400. godine nove ere, bilo je sastavljeno od mreže zajednica stručnjaka, poljoprivrednika, ribara i trgovaca. Oko 1500. godine nove ere, uključeno je u rastuće carstvo Inka.

U tom trenutku, kraljevstvo Činča je bilo prosperitetno, sakupljali su zlatne i srebrne predmete trgovinom iz drugih oblasti zemlje. Tada su Evropljani stigli u 16. veku.

“Datumi se poklapaju sa ovim neverovatno turbulentnim periodom gladi i epidemija, i naravno, Evropljanima koji dolaze i pokušavaju da uspostave novi društveni poredak. Ovo ponašanje se dešava u tom kontekstu“, rekao je Bongers.

U periodu od pedeset godina, pored kraja vladavine Inka u regionu, populacija Činča je naglo opala, sa 30.000 domaćinstava u 1533. godini na 979 u 1583. godini.

Kolonizatori su često pljačkali autohtone grobove u potrazi za zlatom i srebrom oko 16. veka.

„Svi ti podaci podržavaju model da su ovi pršljenovi na stubovima bili pokušaji da se možda rekonstruišu mrtvi kao odgovor na evropsku pljačku“, rekao je on.

Zašto su ljudski pršljenovi nanizani na stabiljke?

Još uvek postoji izvesna nesigurnost oko toga zašto su postavljeni na stabiljke.

Deo kulture Andskih ljudi u to vreme bio je da stalno posećuju tela. Čulpe (pogrebna kula) su bile otvorene kako bi članovi porodice mogli da posete posmrtne ostatke. One su vađene iz grobova, farbane, umotane u tekstil, a ponekad i izlagane. Delovi tela su obično uklanjani za prinose ili trofeje.

Neki sugerišu da su pršljenovi korišćeni kao zvečke ili trofeji. Što nije nemoguće.

Autori rada ipak tvrde da ovi posmrtni ostaci predstavljaju društveni proces koji je rekonstruisao mrtve kao odgovor na pljačku iz kolonijalnog perioda. Ova manipulacija ljudskim ostacima odražava dugotrajne odnose između živih i mrtvih, i trajne društvene živote ljudskih ostataka.