Večita misterija koja muči arheologe, gde su grobovi iz vinčanske kulture? Zanimljivo je to da u vinčanskom periodu gotovo da nema sahrana, tj. skeleta pripadnika ove kulture. Tokom 800 godina trajanja vinčanske kulture i 400 otkrivenih naselja pronađeno je ukupno 120 pokojnika. Zašto je to tako? Šta su radili sa posmrtnim ostacima?

Ostaci ove kulture pronađeni su na širokom prostoru koji danas obuhvata delove Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i celokupne teritorije Srbije. Vinčanska kultura se datuje u period od 5300-4500. godina p.n.e.

• Grupna grobnica ili mesto neolitskog zločina na lokalitetu Vinča-Belo Brdo
• Figurine nam otkrivaju kakva je bila “moda” u vinčanskoj kulturi
• Drevni ljudi u neolitu su imali niži telesni rast u odnosu na ranije periode-pokazali rezultati nove studije

Pogrebna praksa u vinčanskoj kulturi podrazumevala je postavljanje pokojnika u rakama na bok u zgrčenom položaju sa rukama savijenim u laktovima sa prilozima, u vidu keramičkih posuda ili nekim nakitom, ali i bez priloga.

Dve nekropole iz vinčanske kulture

Iako je otkriveno malo sahrana i skeleta, najveći broj, ipak, potiče iz dve nekropole.

Nekropola u ​​Botošu, gde su sahrane (17 skeleta) izvan naselja i datovane prema pronađenom materijalu u ranu fazu vinčanske kulture, i 26 grobova pronađenih na periferiji naselja Ib na lokalitetu Gomolava, datovani u završnu fazu vinčanske kulture.

Da li je u pitanju drugačije ophođenje prema pokojnicima, nedovoljna istraženost lokaliteta, antropogeni uticaj ili još uvek nepublikovani radovi, a možda i sve navedeno? Za sada to ne znamo.

Delovi skeleta na lokalitetima vinčanske kulture

Pre 50 godina pronađena je ljudska donja vilica na Pločniku, a tek je nedavno ponovo “otkrivena” u depou Narodnog muzeja u Beogradu. Odmah su na njoj izvršene razne analize.

Druga ljudska kost (femur) pronađena na Pločniku zalutala je među životinjskim kostima. Antropolozi su primetili tragove gorenja i lomljenja kosti.

Arheološka iskopavanja na lokalitetu Iđoš-Gradište donela su otkriće facijalnog dela lobanje u sloju neposredno iznad ruševine objekta gorelog u požaru, verovatno isto iz vinčanskog perioda.

Ovakvih i sličnih primera u vinčanskoj kulturi ima nekoliko. Pronalaženi su delovi tela, umesto celi skeleti. Što može da navede na to da se neko nasilje događalo i da u vinčanskom periodu nije vladalo blagostanje i mir.