Naučnici su došli do novih saznanja o žrtvama čije su lobanje ugrađene u astečkoj kuli.

Deset godina nakon otkrića monumentalne astečke kule lobanja, Huei Tzompantlija u srcu današnjeg Meksiko Sitija, naučnici otkrivaju nove podatke o poreklu, identitetu i ritualnom značaju žrtava koje su činile ovu jedinstvenu i zastrašujuću strukturu.

Program urbane arheologije (PAU) Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju (INAH) pre tačno deceniju otkrio je jedno od najjezivijih, ali i najznačajnijih otkrića astečke civilizacije – Huei Tzompantli, monumentalnu kulu sastavljenu od ljudskih lobanja.

Astečka kula lobanja

Za razliku od evropskih kosturnica, gde su lobanje služile kao ukras, osim Ćele-kule u Nišu, astečka struktura bila je integrisani deo građevinskog sistema, podignuta kao simbol moći i religijskog značaja.

Iako su iskopavanja završena, laboratorijske analize se nastavljaju. Uzorak od 214 lobanja ispituje se u Muzeju Templo Major (MTM), pod nadzorom stručnjaka iz INAH-a. Dva velika projekta su trenutno u toku, kako bi se uz pomoć analiza stabilnih izotopa i drevne DNK dobili rezultati geografskog i genetičkog porekla žrtava i njihovog odnosa sa drugim zajednicama Mezoamerike.

Ko su žrtve u unutar kule lobanja?

Dosadašnje analize pokazuju da je 46,3% lobanja pripadalo muškarcima, 37,4% ženama, dok za ostale nije mogao biti određen pol, zbog nekompletnih ostataka ili je reč o bebama. Stoga se očekuje da će genetske studije dati preciznije podatke o polu, poreklu i starosti ovih ljudi.

• Astečka kula sa preko 600 lobanja otkriva mračne rituale žrtvovanja
• Neolitska misterija – 15 lobanja kao deo rituala
• Fenomenalni rezultati analiza lobanja sa Ćele-kule prezentovani u Nišu

Jedna od misterija jeste način na koji su vilice bile pričvršćene za lobanje u strukturi, pošto su meka tkiva bila uklonjena tokom ritualne pripreme. Još veća enigma su lobanje beba, koje nemaju uobičajene perforacije na kostima.

Otkrivanje tajni Astečkog carstva

Stručnjaci ističu da je Huei Tzompantli bio ne samo sredstvo zastrašivanja neprijatelja, već i sveti prostor koji je zahtevao posebnu brigu. Izuzetna očuvanost lobanja pokazuje da su Astečani pažljivo održavali ovu monumentalnu građevinu. „Ova struktura nije bila samo simbol moći, već i ritualni centar kojim su rukovodili specijalizovani čuvari“, objašnjava fizički antropolog Horhe Gomez-Valdes.

Svaka nova analiza otvara vrata u prošlost i približava nas razumevanju jedne od najmračnijih i najfascinantnijih stranica astečkog carstva, koje je dominiralo Mezoamerikom sve do dolaska Španaca.

Izvor: INAH