Arheolozi su pronašli više olovnih pločica u galo-rimskim grobovima na kojima su ispisane kletve.

Nekropola se nalazi u Orleanu u Francuskoj. Jedan grob koji datira u drugu polovinu 2. veka bio je posebno značajan po tome što je kletva bila napisana na galskom, izumrlim keltskim jezikom. Taj jezik se koristio vekovima nakon rimskog osvajanja, ali je sačuvano vrlo malo pisanih primera, što ovu ploču sa kletvama čini izuzetno retkim, navodi se u saopštenju.

Galo-rimska nekropola otkrivena je tokom iskopavanja 2022. godine na mestu bolnice Port Madlen iz 18. veka. Groblje je bilo u upotrebi od kraja 1. veka do početka 3. veka. Arheolozi su otkrili više od 60 sahrana. U grobovima su bili svi odrasli muškarci i svi su skeletno sahranjeni, nije bilo ni žena ni dece, ni praktikovanja kremacija.

Ova neobična specifičnost sugeriše da je groblje koristila isključivo određena grupa, možda pripadnici jedne profesije. U grobu F2199 pronađena je čvrsto smotana olovna ploča postavljena između nogu pokojnika. Ukupno je pronađena 21 olovna ploča ispisana kletvama.

Kletve ispisivane na olovnim pločicama

Pločice defixionis (što na latinskom znači prokletstvo) bile su popularne u celom grčko-rimskom svetu čak i sve do hrišćanske ere. One su korišćene da se od bogova, od duhova ili od pokojnika traže da izvrše neku radnju na osobi ili predmetu, ili na drugi način primoraju subjekta na kletvu.

Olovo je bilo najčešće korišćeni medij. Savitljiv je, lako se upisuje i lako se mota. Zatim su se pločice često valjale, savijale ili bušile ekserima, a  obično su stavljane ispod zemlje ili zakopane u grobove ili grobnice, bačene u bunare ili bazene, ostavljana u podzemna svetilišta ili prikovane za zidove hramova. One su se takođe koristile za ljubavne čarolije i kada su se koristile na ovaj način stavljale su se u dom željene mete.

Pločica ispisana galskim jezikom

Olovna pločica u grobu F2199 je presavijena, a zatim umotana. Olovni list je veoma tanak i nakon što je čvrsto smotan 2.000 godina, bio je potreban pažljiv tretman da bi se rasklopio, uklonila korozija i konsolidovala površina providnim premazom koji bi omogućio istraživačima da ga proučavaju bez oštećenja.

• Arheolozi su otkrili 2.300 godina stari keramički lonac na Agori u Atini koji sadrži kletvu za 55 ljudi
• Potvrđen najstariji pomen Boga na olovnoj pločici?
• Jedinstveno otkriće u Viminacijumu: najstariji pomen Hrista?

Oznake i slova su bili vidljivi, ispisani olovkom na mekoj površini olova, ali su bili suviše bledi da bi se dešifrovali golim okom. Istraživači su koristili RTI (Reflectance Transformation Imaging) da bi istakli natpis u raspršenom svetlu. . Otkrili su da je napisano uglavnom galskim rečima sa nekim pozajmljenim rečima iz grčkog i latinskog.

Natpis na izumrlom galskom jeziku

Prevođenje galskog nije jednostavno, jer je to izumrli jezik koji je slabo zastupljen u arheološkim zapisima. Potrebna su poređenja sa drugim drevnim keltskim jezicima kao što su staroirski i stari bretonski da bi se došlo do verodostojnih prevoda nekih reči. Kletva na olovnoj pločici je posvećena Mars Rigisamu, što na galskom znači „Mars Kraljevski“ ili rimski bog rata.

Natpis navodi nekoliko ljudi, i na latinskom i na galskom, koje će biti meta prokletstva zbog svojih nepravednih postupaka: “…koji je izvršio nesrećni i nepravedni podvig, a takođe i svi oni koji su bili saučesnici ovih muškaraca i žena”. Ponovljeno je ime „Regina“, a verovatno je to prizivanje imena božanstva. Za ostale se veruje da su galska vlastita imena ljudi na meti kletve.

Olovne pločice s kletvama pružaju nam retku priliku da zavirimo u rituale i jezik drevnih zajednica. Posebno je zanimljivo što je jedna kletva napisana na galskom, jeziku koji je bio u upotrebi vekovima nakon rimskog osvajanja, ali je sačuvano vrlo malo pisanih primera.