Arheolozi su u Nemačkoj otkrili ono što nazivaju „praistorijskom fabrikom masti“ – specijalizovanom zonom za ekstrakciju koštane masti kojom su upravljali neandertalci pre oko 125.000 godina.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Science Advances, otkriva da su ovi arhaični ljudski srodnici razvili složen proces za izvlačenje masti iz životinjskih kostiju – resursa koji im je, u tadašnjim uslovima, možda bio ključan za opstanak. Ovo značajno otkriće baca novo svetlo na njihove sposobnosti i strategije preživljavanja.

Koštana mast – dragocen izvor energije

Tokom međuglacijalnog perioda sa klimom sličnom današnjoj, neandertalci su lomili kosti velikih životinja kako bi došli do koštane srži. Iako je to već dokumentovano i kod afričkih hominina, novo otkriće pokazuje daleko viši nivo obrade – kosti su mlevene na hiljade fragmenata, a zatim zagrevane u vodi kako bi se izvukla svaka kap masti, ključnog kalorijskog resursa u okruženju sa ograničenim izvorima hrane.

Ova metoda nije bila spontana. Više od 172 jedinke velikih sisara – jelena, konja i turova, sistematski su obrađene u specijalizovanom prostoru pored nekadašnjeg jezera. Tamo su pronađeni i brojni kameni alati i čekići, što ukazuje na dobro organizovanu, ciljanu proizvodnju.

Neandertalci su, osim što su razumeli nutritivnu vrednost masti, razvili i logistički plan za njeno vađenje. Pretpostavlja se da su delovi plena skladišteni na drugim lokacijama i kasnije transportovani do mesta obrade. Proizvodnja masti zahtevala je ogromnu količinu kostiju, pa je efikasnost direktno zavisila od količine prikupljenog materijala.

Razbijanje stereotipa o neandertalcima

Obim ove operacije govori o nečem mnogo većem: na maloj površini otkriveni su ostaci najmanje 172 životinje, obrađeni u kratkom vremenskom intervalu. Lokalitet Nojmark-Nord 2 je samo deo šireg pejzaža bogatog tragovima prisustva neandertalaca.

Na susednim lokalitetima: Rabuc, Grebern i Taubah, primećeni su tragovi kasapljenja 76 nosoroga i 40 slonova, što ukazuje na intenzivnu eksploataciju biljojeda, posebno onih čije se populacije sporo obnavljaju. Autori studije navode da je ovo verovatno samo „vrh ledenog brega“ kada je u pitanju njihov uticaj na tadašnji ekosistem.

Lokalitet Nojmark-Nord pruža izuzetan uvid u kompletan međuglacijalni ekosistem. Iskopavanja su identifikovala različite funkcionalne zone, od mesta za klanje jelena, preko obrade džinovskih slonova (čiji je trup težak i do 13 tona i dovoljan za 2.000 obroka), do prostora za ekstrakciju masti. Pronađeni su i retki tragovi upotrebe biljaka, što dodatno obogaćuje sliku svakodnevnog života.

Neandertalci su imali strategiju

Sve više dokaza pokazuje da su neandertalci praktikovali dugoročno planiranje, koristili vatru za upravljanje vegetacijom, pažljivo birali plen i organizovali transport i obradu trupova. Ovakva složenost ponašanja ozbiljno dovodi u pitanje stare predrasude o njima kao „primitivnim“ ljudima.

• Neandertalci planirali obroke i prilagođavali alatke za lov
• Arheolozi otkrili neandertalsku „fabriku katrana” za izradu alatki
• Slonove su prvi lovili neandertalci

U stvari, oni nisu bili samo oportunisti, već aktivni modifikatori pejzaža. Njihov kontinuirani lov na velike biljojede, poput slonova, mogao je imati značajan uticaj na populacije tih vrsta, posebno u vreme kada je oporavak faune trajao decenijama.

Otkriće iz Nojmark-Norda pokazuje da su neandertalci posedovali znanje, veštine i strategije koje do sada nismo u potpunosti prepoznali. Njihova sposobnost da planiraju, organizuju proizvodnju i racionalno koriste resurse stavlja ih mnogo bliže modernom čoveku nego što se to ranije mislilo.