Pećina Vindija, u severnoj Hrvatskoj, jedno je od najznačajnijih paleolitskih nalazišta u Evropi. Ona čuva fosilne ostatke poslednjih neandertalaca – čije gene i danas nosimo.

Pre više od 45.000 godina, svet se menjao. Neandertalci su još uvek boravili u ovom delu Evrope, dok su prvi anatomski moderni ljudi već pristizali iz Afrike. Zahvaljujući najnovijim radiokarbonskim datumima i genetskim analizama, danas znamo mnogo više o tom ključnom periodu ljudske evolucije i o susretu koji je ostavio trag u našem DNK.

• Zapečaćen u vremenu – Neandertalac iz Altamure ne može da se iskopa
• Misterija neandertalaca iz Krapine: zašto su umirali mladi?
• Prvi neandertalac pronađen ispod mora: živeo je u izgubljenoj zemlji Dogerlend

Pećina Vindija dugačka je oko 50 metara i krije pravu riznicu neandertalskih ostataka i artefakata. Sistematska iskopavanja koja je vodio Mirko Malez između 1974. i 1987. godine otkrila su najmanje 85 fosilnih ostataka neandertalaca, što Vindiju čini drugim najznačajnijim paleolitskim nalazištem u Hrvatskoj, odmah nakon čuvene Krapine.

Pećina Vindija bogati paleolitski lokalitet

Iz Vindije potiču i fosilni ostaci neandertalaca, ali i kameno oruđe koje se pripisuje modernim ljudima. Posebno su značajni slojevi G3 (musterijenski) i F/d (orinjasijenski), bogati tragovima aktivnosti oba hominina.

U nedavnoj studiji tima koji predvodi Ivo Karavanić (2024), analizirani su novi radiokarbonski datumi iz ta dva sloja. Korišćenjem napredne AMS metode s ultrafiltracijom, istraživači su utvrdili da sloj G3 potiče iz perioda između 52.000 i 44.000 godina pre sadašnjosti, dok je sloj F/d star između 50.000 i 43.000 godina. Ovi podaci sugerišu da su neandertalci i moderni ljudi u ovom regionu bili savremenici, možda su čak delili isti prostor i međusobno se mešali.

Genetski tragovi iz prošlosti

Još 2017. godine, naučnici sa Maks Plank instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu sekvencirali su visokokvalitetni genom neandertalke koja je živela pre oko 50.000 godina – iz kosti pronađene u Vindiji 1980. godine. To je bio drugi kompletni neandertalski genom ikada sekvenciran (nakon onog iz Altaja).

Analize su pokazale da je ova neandertalka bila bliža onim neandertalcima koji su se ukrštali sa precima današnjih ljudi van Afrike. Poređenjem njenog genoma sa genomima savremenih ljudi, utvrđeno je da 1,8–2,6% DNK ljudi van Afrike potiče od neandertalaca. Mnogi od tih gena i danas su aktivni u našem organizmu – neki utiču na imuni sistem, dok su drugi povezani s predispozicijama za određene bolesti.

Vindija – mesto gde su se putevi ukrstili

Zahvaljujući spoju arheologije i genetike, danas znamo da Vindija nije samo nalazište fosila – već i mesto gde su se ukrstile sudbine dve ljudske vrste. Radiokarbonski podaci ukazuju na to da su neandertalci možda poslednji put disali evropski vazduh upravo u ovom regionu, dok su u isto vreme rani moderni ljudi pravili prve korake u nepoznatom svetu.

Vindija je svedočanstvo jednog od ključnih trenutaka ljudske prošlosti – susreta, razmene i nestanka – čiji genetski tragovi i danas žive u nama.

.