Gravure uklesane u stenama su najveća praistorijska stenska umetnost. Arheolozi smatraju da u one služile da signaliziraju teritorijalne granice praistorijskih stanovnika.

Najveće poznate praistorijske gravure otkrivene su u Južnoj Americi.

Dok su neki od lokaliteta već bili poznati, tim je mapirao 14 lokaliteta sa monumentalnim gravurama na stenama. Neke su bile široke ili visoke više od 4 metra. Njihova dužina išla od je 10 metara pa naviše. Najduža gravura na steni je bila 40 metara dužine.

Da bi utvrdili svrhu ovih gravura, dr Riris i tim istraživača sa Univerziteta Bornmut (Velika Britanija), Univerzitetskog koledža u Londonu (Velika Britanija) i Universidad de Los Andes (Kolumbija) su radili sa lokalnim vodičima. Uspeli su da ih mapiraju pomoću dronova.

• Fascinantno kristalno oružje otkriveno u 5.000 godina starim grobnicama
• Najstarija mapa Evrope pomaže arheolozima u potrazi za izgubljenim blagom iz drevnog sveta

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Antiquity.

Smatra se da su kamene gravure korišćene za obeležavanje lokacija praistorijskih starosedelačkih plemena.

Gravure, koje se nalaze na stenama duž gornje i srednje reke Orinoko (Venecuela i Kolumbija), su monumentalne, a najveća je dugačka više od 40 metara. Tim veruje da je ovo najveća pojedinačna kamena gravura zabeležena bilo gde u svetu.

Iako je teško datirati gravure na stenama, slični motivi korišćeni na grnčariji pronađenoj u tom području. I oni ukazuju na to da su nastali pre oko 2.000 godina, a verovatno mnogo ranije.

Kamene gravure su služile za teritorijalno obeležavanje

Mnoge od najvećih gravura su zmije, za koje se veruje da su boa constrictor ili anakonda. Ove zmije igraju važnu ulogu u mitovima i verovanjima lokalnog starosedelačkog stanovništva.

Gravure na kamenu sadrže i ljudske figure i džinovske amazonske stonoge.

„Znamo da se anakonde i boe povezuju ne samo sa božanstvom tvorcem nekih starosedelačkih grupa u regionu, već i da se na njih gleda kao na smrtonosna bića koja mogu da ubijaju ljude i velike životinje“, kaže dr Riris.

„Verujemo da su gravure mogle da koriste praistorijske grupe kao način da obeleže teritoriju, dajući ljudima do znanja da ovde žive i da se očekuje odgovarajuće ponašanje.“

Dr Hoze Oliver, sa UCL dodaje: „Gravure su uglavnom koncentrisane duž dela reke Orinoko, zvanog Atures Rapids, koji bi bio važan praistorijski trgovački i putni put. To znači to bi bila ključna tačka kontakta, tako da je ostavljanje vašeg pečata moglo biti još važnije. Označavanje vašeg lokalnog identiteta i davanje posetiocima do znanja da ste ovde.”

Istraživački tim zaključuje da je od vitalnog značaja da se ove monumentalne kamene umetničke lokacije zaštite kako bi se obezbedilo njihovo očuvanje i kontinuirano proučavanje. Pri čemu su starosedeoci regiona Orinoko centralni u ovom procesu, na koje se i gleda kao na zaštitare.