Arheolozi koji su proučavali kristale iz neolitskih grobnica na Dorston Hilu veruju da oni nisu služili kao oruđe. Ovaj egzotični kameni kristal imao je drugu namenu, povezivao je žive i mrtve.

Drevni ljudi su uz pomoć kamenih kristala obeležavali grobna mesta.

Istraživači su proučavali kompleks drvenih grobnih odaja starih 6.000 godina iz ranog neolita u kojima su pronašli kristale.

Providni kameni kristali pronađeni su u neolitskim humkama na Dorston Hilu, Herefordšir u Engleskoj. Istraživači, Nik Overton sa Univerziteta u Mančesteru i njegove kolege sa Univerziteta u Kardifu i Veća okruga Herefordšir, otkrili su da je kristal razbijen na isti način kao i kremen.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Cambridge Archaeological Journal.

Kristal nije bio oruđe

Međutim, on nije korišćen kao alat, poput vrhova strela ili strugača. Umesto toga, obrađeni kristal je sakupljan i sklanjan u humke zajedno sa grnčarijom, kamenim oruđem i kremiranim kostima ljudi. Materijal je deponovan tokom nekoliko generacija, odnosno oko 300 godina.

Tako veliki komadi retkog gorskog kristala verovatno su uvezeni iz Snoudonije u severnom Velsu. Moguće da potiče sa ostrva Svetog Davida u jugozapadnom Velsu. Članovi tima planiraju da analiziraju hemijski sastav kristala kako bi pronašli njihov izvor.

To znači da su “drevni Britanci” prelazili velike udaljenosti u potrazi za sirovinom. Njegova namena je bila da se obeleže grobna mesta.

• Drevni predmet od krečnjaka sa zagonetnim motivima pronađen u grobu dece pre 5.000 godina
• Zanimljivo otkriće uklesane uvrede na kamenu u rimskoj tvrđavi Vindolanda kod Hadrijanovog zida

Kao rezultat toga, istraživači spekulišu da su praistorijski ljudi možda koristili materijal da pokažu svoj lokalni identitet i svoje veze sa drugim mestima širom Britanskih ostrva.

„Bilo je veoma uzbudljivo pronaći kristal jer je izuzetno redak – u vreme pre stakla, ovi delovi, savršeno providnog čvrstog materijala, morali su biti zaista prepoznatljivi“, rekao je vodeći istraživač dr Nik Overton.

„Bio sam veoma zainteresovan da otkrijem odakle dolazi materijal i kako su ljudi mogli da rade i koriste ga”.

„Kristali bi izgledali veoma neobično u poređenju sa drugim kamenjem koje su koristili. I izuzetno su posebni, jer emituju svetlost kada se udare ili trljaju jedan pored drugog i proizvode male delove duge. Mi tvrdimo da bi njihova upotreba stvorila nezaboravne trenutke koji su zbližili pojedince, kovali lokalne identitete i povezivali žive sa mrtvima kod kojih su posmrtni ostaci deponovani“, zaključuje Nik.