Nakon više decenija traženja mezolitskih nalazišta arheolozi su pronašli jedan takav lokalitet u pećini Pešterija, na jugoistoku Srbije.

Kako arheolozi navode, ovaj mezolitskih lokalitet je pronađen na lokaciji gde ne bi očekivali nalazište iz mezolita. Budući da je nepristupačna pećina.

„Ipak, ovo nalazište nije bilo u blizini Đerdapa, značajnih reka, niti bilo kakvog lako pristupačnog terena. Umesto toga, pronađeno je na neočekivanoj lokaciji – udaljeno od agregacionih čvorišta mezolitske grupe, oko 20 km od doline Nišave, nalazi se u relativno udaljenoj oblasti u jugoistočnoj Srbiji“, navode autori u članku.

Skrivena pećina Pešterija

Mezolitski lokaliteti su dokumentovani u Đerdapu sa srpske i rumunske strane (npr. Vlasac, Lepenski Vir). Zbog čega nisu pronađeni izvan Đerdapa? Pa za to može postojati više razloga. Može biti posledica nedovoljnog istraživačkog napora mezolitskih lokaliteta. Ili kako naučnici navode, to je u vezi sa ekološkim uslovima na centralnom Balkani tokom ranog holocena i da oni nisu bili povoljni za egzistenciju poslednjih zajednica lovaca-sakupljača.

Naime, sve se to nedavno promenilo kada su arheolozi, predvođeni profesorom Dušanom Mihailovićem sa Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu, posetili pećinu Pešterija 2022. godine. Potom i sledeće godine. Oni su otkrili kulturne ostatke iz perioda mezolita u pećini Pešterija kod Zvonačke banje, na jugoistoku Srbije.

Jedini mezolitski lokalitet izvan Đerdapa

Arheološka istraživanja nastavljena su i ove godine. Nedavno je izašao naučni rad profesora i saradnika u časopisu Documenta Praehistorica sa rezultatim istraživanja u 2022. i 2023. godini.

„Na ulazu u pećinu, u stenovitu podlogu na dubini od 1,3 m, pronađena je jama – prečnika oko 2 m – koju su iskopali tragači za blagom, otkrivajući slojeve u kojima je bila bačena grnčarija iz istorijskih perioda“, piše u radu.

Ključan je sloj 3 za ovu priče, koji je radiometrijski datovan u početak 7. milenijuma i početak 6 milenijuma pre nove ere.

U pećini su pronađeni životinjski ostaci, kremene alatke, koštano oruđe, kao i artefakti od „balkanskog kremena“ – karakteristični za rani neolit centralnog i istočnog Balkana.

„Nalazi od “balkanskog kremena” ukazuju na to da su postojali kontakti između mezolitskih zajednica koje su naseljavale Pešteriju i neolitskih zajednica u susednim oblastima“, ističu autori u radu.

Pešterija je bila privremeni kamp

Posebno je zanimljivo i značajno otkriće ždrelnih zuba virezuba u Pešteriji. Zubi ove vrste riba često su korišćeni u mezolitu Đerdapa za ukrašavanje odeće.

Kako je ovde dospeo? Verovatno razmenom sa mezolitskim zajednicama na Đerdapu. Ili je reč o ukrasu sa odeće nekog putnika iz daleka (Ukrajina, Rusija). Drugih ribljih ostataka u pećini Pešterija nije bilo. Povezano: Mezolitska “moda” na Vlascu pre 9,000 godina bila je jedinstvena

Uzorak faune sa Pešterije pokazuje značajnu raznovrsnost, obuhvatajući ostatke velikih, srednjih i malih sisara, mikrosisara (odnosno onih do 1 kg), ptica, vodozemaca, riba i mekušaca. Najviše dominiraju ostaci jelena.

Pećina Pešterija je mezolitskim lovcima-sakupljačima poslužila kao prvremeni lovački logor za obavljanje različtih aktivnosti. To je razlika između istovremenih lokaliteta u Đerdapu i Pešterije.

Nastavak istraživanja doneće i nova saznanja.