Poznato je još u antici da su ljudi sprovodili vodu putem keramičkih vodovodnih cevi, ali tako nešto nije bilo poznato u kamenom dobu, odnosno u neolitu. Arheolozi su pronašli najstariju mrežu keramičkih vodovodnih cevi i drenažnih kanala na lokalitetu u Kini, a koja je trebala da pomogne drevnim ljudima u borbi sa poplavama.

Nova studija istraživača sa UCL pokazala je da su ljudi iz neolita bili sposobni za složene inženjerske poduhvate bez potrebe za centralizovanim državnim autoritetom

Ovo otkriće je nove uvide u to kako su ljudi tokom neolita mogli da upravljaju vodom i preusmeravaju je.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Water, arheolozi su opisali mrežu keramičkih vodovodnih cevi i drenažnih kanala na lokalitetu Pingliangtai starom 4.000 godina. Ovaj praistorijski period poznat je kao period Longšan.

Nije postojala centralizovana vlast za ovakav vid organizacije zajednice

Vodovodna mreža pokazuje saradnju među zajednicom na izgradnji i održavanju sistema za odvodnjavanje.

 „Otkriće ove keramičke mreže vodovodnih cevi je izvanredno jer su ljudi iz Pingliangtaija bili u stanju da izgrade i održavaju ovaj napredni sistem upravljanja vodom iz kamenog doba i bez organizacije centralne strukture moći. Ovaj sistem bi zahtevao značajan nivo planiranja i koordinacije u celoj zajednici, a sve je urađeno zajedničkm snagama”, rekao je dr Iijie Zhuang.

• Stanovnici Viminacijuma su patili od crevnih parazita
• Genijalni izumi drevnih Maja nude rešenja za nestašice pijaće vode u budućnosti
• Pronađen 2.400 godina star toalet sa ispiranjem

Vodovodne cevi prolaze duž puteva i zidova kuća da bi preusmerile kišnicu i pokazale napredni nivo centralnog planiranja na neolitskom lokalitetu.

Ono što je iznenađujuće za istraživače je da naselje Pingliangtai pokazuje malo dokaza o društvenoj hijerarhiji. Kuće u ovom naselju su bile ujednačeno male i ne pokazuju znake društvenog raslojavanja ili značajne nejednakosti među stanovništvom. Istraživanje nekropole takođe nije pokazalo dokaze o društvenoj hijerarhiji u načinu sahranjivanja.

Iako nije postojala centralizovana vlast, zajednica se okupila i preduzela pažljivu koordinaciju neophodnu za proizvodnju keramičkih cevi, planiranje njihovog rasporeda, postavljanje i održavanje. Ovakav projekat je verovatno zahtevao mnogo truda, organizacije i veštine.

Gradili vodovodne sisteme kako bi sprečili poplave

Tokom neolita, naselje je bio dom za oko 500 ljudi sa zaštitnim zemljanim bedemima i okolnim jarkom. Klima ovog područja pre 4.000 godina bila je obeležena velikim sezonskim klimatskim promenama. Letnji monsuni obično bi nabacali pola metra kiše na region mesečno.

Upravljanje ovim poplavama bilo je važno kako bi se sprečilo da voda preplavi zajednice u regionu. Drevni ljudi su izgradili jednostavne, ali usklađene linije drenažnih jarkova koji su išli paralelno sa njihovim redovima kuća kako bi preusmerili vodu iz stambenog naselja na niz keramičkih vodovodnih cevi koje su vodu nosile u okolni jarak, i dalje od sela.

Drevne keramičke cevi za vodu predstavljale su napredni nivo tehnologije za to vreme. Iako je bilo raznovrsnosti u dekoraciji i stilovima, svaki deo cevi bio je oko 20 do 30 centimetara u prečniku i oko 30 do 40 centimetara dugačak. Delovi cevi su se spajali i tako se voda transportovala na velike udaljenosti.