Arheolozi su pronašli dokaze za kanibalizam pre 18.000 godina u pećini u Poljskoj.

U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports, međunarodni tim istraživača je identifikovao snažne dokaze o praksama kulturnog kanibalizma među ljudskim zajednicama u periodu Magdalenijana, pre otprilike 18.000 godina. Ovo otkriće, napravljeno u pećini Mašička u Poljskoj, pruža nove podatke o pogrebnim i ritualnim praksama iz ovog perioda praistorije.

• Mračna strana praistorije: masakr i kanibalizam
• Evropljani jeli mumije pre 500 godina

Kultura Magdalenijan je kultura gornjeg paleolita u zapadnoj Evropi, koja se datuje od oko 18.000 do 11.000 godina.

Analize kostiju dale dokaz za praistorijski kanibalizam

Otkriće je zasnovano na iscrpnoj tafonomskoj analizi 63 fragmenta ljudskih kostiju, uključujući lobanje i kosti dugih udova. Rezultati ove studije ukazuju da 68% ostataka pokazuje nedvosmislene znake ljudske manipulacije, poput posekotina i namernih preloma. Ovi dokazi ukazuju na namerno uklanjanje tkiva mišića, mozga i koštane srži, što sugeriše da su tela prerađena za konzumaciju ubrzo nakon smrti.

Koristeći napredne tehnike 3D mikroskopije, istraživači su bili u stanju da precizno razlikuju tragove izazvane ljudskim alatima od onih koje su mogli da proizvedu prirodni faktori ili delovanje životinja.

Prema Frančesku Marginedasu, istraživaču u IPHES-CERCA i glavnom autoru studije, lokacija i distribucija ovih tragova ukazuje na praistorijski kanibalizam.

Ostaci kostiju pokazuju jasan obrazac obrade. Na lobanjama su identifikovane posekotine povezane sa uklanjanjem kože glave i lica, kao i prelomi napravljeni da bi se pristupilo mozgu, organu koji je veoma hranljiv. S druge strane, duge kosti, kao što su butna kost i humerus, pokazuju prelome izazvane, radi vađenja srži, vrednog izvora masti i energije. Raspodela i ponavljanje ovih obrazaca sugeriše metodičnu potrošnju, dajući prioritet delovima koji su najbogatiji hranljivim materijama.

Motivi za kanibalizam

Istraživači veruju da bi ovo ponašanje moglo biti povezano sa međugrupnim tenzijama i teritorijalnim sukobima tipičnim za Magdalenijan kulturu. Prema dr Palmiri Saladić, koautorki studije, kanibalizam je praksa dokumentovana u različitim periodima ljudske evolucije, sa različitim motivima, koji mogu da variraju od preživljavanja do rituala ili čina ekstremnog nasilja.

Studija sugeriše da je rast populacije nakon poslednjeg glacijalnog maksimuma mogao izazvati veću konkurenciju za resurse, što bi dovelo do sukoba između grupa. U ovom kontekstu, kanibalizam je možda bio upražnjavan kao oblik nasilja nad neprijateljima, odnosno ratni kanibalizam.

Trenutno u Evropi postoji pet lokaliteta koji predstavljaju jasne dokaze kanibalizma tokom Magdalenijana. To ukazuje da ova praksa nije bila izolovan događaj, već je verovatno bila deo kulture ovih grupa. Bilo da su konzumitali svoje mrtve ili zarobljene protivnike