Naučnici su otkrili prve poznate otiske stopala neandertalaca u Portugalu, pružajući redak uvid u to kako su se ovi rani ljudi kretali po priobalnim dinama regiona pre skoro 80.000 godina.

Praistorijski otisci stopala pronađeni na jugozapadnom vrhu kontinentalne Evrope pokazuju kako su neandertalske porodice sarađivale kako bi iz zasede hvatale plen na plaži. Datirani pre oko 80.000 godina, tragovi su otkriveni na dva priobalna lokaliteta u regionu Algarve u Portugalu i uključuju otiske odraslih, dece i mališana.

Otkriće, detaljno opisano u studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports, uključuje dva novoidentifikovana lokaliteta tragova duž jugozapadne obale Portugala – Monte Klerigo i Praja do Teleiro. Očuvani u očvrslim dinama poznatim kao eolijaniti, veruje se da tragovi datiraju od pre 78.000 do 82.000 godina, tokom pleistocenske epohe.

Tragovi stopala pokazuju grupno kretanje preko strmih dina

Istraživači su dokumentovali najmanje 26 jasnih otisaka stopala raspoređenih u više tragova u Monte Klerigu. Otisci uključuju tragove odraslih neandertalaca i dece, sačuvane dok su se kretali preko strmih padina dina.

Na Praja do Teleiro, istraživači su pronašli jedan otisak stopala, verovatno ostavljen od strane ženskog adolescenata ili odrasle osobe. Oba nalazišta pružaju direktan dokaz o prisustvu neandertalaca van tradicionalnih pećinskih okruženja.

„Ova nalazišta pružaju retke, direktne dokaze o ponašanju neandertalaca van pećina i pokazuju njihovu sposobnost da se kreću kroz složena okruženja dina“, rekao je glavni autor studije Karlos Neto de Karvaljo.

Obrasci kretanja ukazuju na lov ili sakupljanje

Orijentacija, dubina i razmak između otisaka stopala ukazuju na namerno kretanje po neravnom terenu, verovatno povezano sa lovom i sakupljanjem. Raspored tragova implicira grupno putovanje, što ukazuje na koordinisani napor koji je mogao da uključuje porodične jedinice.

Pored fizičkih dokaza, studija takođe istražuje kako su neandertalci koristili okolno okruženje. Šira analiza priobalnih lokacija širom Iberijskog poluostrva pokazuje da su neandertalci održavali fleksibilnu i raznovrsnu ishranu. Pored velikih životinja poput jelena, konja i zečeva, oslanjali su se i na morske resurse poput školjki i sitne priobalne divljači.

Istraživači veruju da je ova prilagodljivost ishrane pomogla neandertalcima da prežive kroz promenljive klime. Priobalna područja su pružala stabilne i predvidljive izvore hrane, omogućavajući ranim ljudima da uspostave sezonska ili dugoročna naselja u blizini zaliva i obala.

Najsavremenije metode potvrđuju starost i kontekst pejzaža

Očuvanje otisaka stopala zahteva retku kombinaciju uslova – vlažan, sitnozrnasti sediment koji se brzo zakopava i na kraju fosilizuje.

Naučnici su koristili 3D fotogrametriju i optički stimulisano luminescentno (OSL) datiranje kako bi potvrdili starost i kontekst otisaka. Analiza sedimenta je dodatno otkrila da su dine nekada gledale na zaliv bogat resursima.

• 87 otisaka stopala neandertalaca pronađeno je na obali Iberijskog poluostrva
• Pre 3,6 miliona godina Australopitekus je ostavio fosilne tragove stopala

Lokiteti u Portugalu sada se pridružuju rastućoj listi neandertalskih nalazišta sa tragovima stopala. Ova najnovija otkrića proširuju poznati opseg aktivnosti neandertalaca na obali, nudeći nove uvide u njihovu mobilnost, grupno ponašanje i prilagodljivost životnoj sredini.

Sve zajedno pokazuje da neandertalci nisu bili samo stanovnici pećina, već i vešti u kretanju kroz otvorena i dinamična priobalna okruženja.

Ipak, porast nivoa mora ugrožava retke drevne tragove. Kako nivo mora nastavlja da raste i erodira drevne obale, trka je u toku da se otkriju i sačuvaju ovi krhki tragovi praistorijskog života. Klimatske promene ugrožavaju arheološka nalazišta širom sveta