Zubna proteza sa zlatnom žicom otkrivena u Rimu pružila je prvi arheološki dokaz vešte stomatologije iz rimskog perioda.

Dentalna proteza iz nekropole u Rimu otkriva da su Rimljani već u 1-2. veku nove ere praktikovali složene stomatološke zahvate. Naime, pronađena je zubna proteza izrađena pomoću zlatne žice i ljudskog zuba, što predstavlja prvi arheološki dokaz vešte stomatologije tokom carskog perioda.

Iako rimski pisci, poput Aulusa Kornelija Kelsa (25. p. n. e – 50. n. e.), detaljno opisuju bolesti zuba i načine njihovog lečenja, do sada nije postojala materijalna potvrda da su ovakvi postupci zaista sprovođeni u praksi. U svom delu De Medicina, Kels navodi da se klimavi zubi mogu pričvrstiti „zlatnom žicom vezanom za susedne, čvrste zube“.

• Cena lepog osmeha u 17. veku – napredan stomatološki rad kod plemkinje
• Proteza napravljena od ljudskih zuba pronađena u Toskani
• Tajna drevnih rituala – vađenje zdravih zuba

To je upravo ono što su 2000. godine otkrili arheolozi iz Soprintendenza Archeologica di Roma prilikom iskopavanja nekropole u Viale della Serenissima. U grobu odrasle žene, delimično kremirane, otkriveni su ostaci donje vilice sa jasno uočljivom protezom, piše u časopisu The American Journal of Medicine.

Retka dentalna proteza

Prednji zubi mandibule bili su povezani tankom zlatnom žicom koja je držala „veštačke“ sekutiće na mestu izgubljenih. Analizom je pokazano da je barem jedan od tih zuba bio ljudski i da je, najverovatnije, ponovo upotrebljen iz iste vilice nakon što je ispao. Na korenu zuba uočene su perforacije kroz koje je provučena zlatna žica, a vrh korena je bio isturpijan kako bi se bolje uklopio.

Pored toga, na zubima su otkrivene izražene tragovine habanja i abrazije, verovatno posledica upotrebe praha za čišćenje zuba, što podseća na slične primere kod evropskog plemstva iz kasnijih vekova. Prisustvo teške parodontalne bolesti kod žene verovatno je i dovelo do gubitka sekutića, što je zahtevalo izradu proteze.

Ono što ovaj nalaz čini izuzetnim jeste činjenica da su ranije poznate zlatne proteze pripadale Etrurcima (6-4. vek p. n. e.), dok se one iz rimskog perioda nisu sačuvale. Ipak, ovaj slučaj, stoga, ne samo da potvrđuje antičke izvore već i pruža jedinstven uvid u razvijenu stomatološku praksu u starom Rimu.

Takođe, Arheološki muzej Severne Makedonije je na svom Instagram profilu podelio uzbudljivu vest da je na nekropoli rimskog grada Scupi, nadomak današnjeg Skoplja, otkrivena zlatna zubna proteza stara više od 18 vekova. Za ovaj nalaz nismo našli literaturu.

Na osnovu ovog oktrića znamo da ljudi u prošlosti nisu brinuli samo o zdravlju, već i o izgledu.