Zanimljivo je da su prvi zabeleženi štrajk u istoriji predvodili egipatski radnici tokom izgradnje grobnica u Dolini kraljeva. Kada nisu primili platu, obustavili su rad – što je dovelo do jedne od prvih poznatih društvenih pobuna.

Najraniji dokumentovani štrajk dogodio se u drevnom Egiptu, za vreme vladavine faraona Ramzesa III, u 12. veku pre nove ere. Radnici zaposleni na izgradnji grobnica u Dolini kraljeva, na nekropoli Deir el-Medina (poznatoj i kao Set-Ma’at), obustavili su rad zbog kašnjenja isplate. Njihova plata se isplaćivala u naturi – žitom, pivom. Ove namirnice su bile osnovna „plata“ za radnike, a kašnjenje u isporuci direktno je ugrožavalo njihovu svakodnevicu. Događaj je zabeležen na papirusu oko 1152. godine p.n.e. i smatra se prvim organizovanim radničkim protestom u pisanoj istoriji.

• Koje su izgovore za izostanak sa posla pre 3.200 godina imali stari Egipćani?
• Staroegipatska kajal šminka je imala višestruku namenu, a koristili su je i žene i muškarci
• Tajna smrti faraona Ramzesa III: Zavera u haremu

Nije sasvim jasno zašto zanatlije nisu dobijale uobičajene obroke, iako postoje dokazi da je nestašica hrane uglavnom bila rezultat korupcije vladajuće klase. Običaj je bio da mesečni obrok obuhvata žito, ali papirus implicira da su isporuke sve češće kasnile tokom Ramzesove vladavine. U 29. godini, žito nije stiglo do 23. dana u mesecu, kada se Amenaht – zanatlija, i verovatno pisar koji je zabeležio štrajk, požalio lokalnim vlastima. Hrana tokom petog meseca kasnila je više od četiri nedelje, dok su obroci za šesti mesec isporučeni dve nedelje nakon početka.

Pobuna staroegipatskih radnika – tišina alata protiv korupcije

U sedmom mesecu te iste godine, radnici su odlučili da je bilo dosta. Radnici su čekali 18 dana nakon kašnjenja isplate plate i odbili su da čekaju dalje. Jednostavno su položili alat i napustili nekropolu. Prema Amenahtu, njihovi nadzornici nisu znali gde su otišli, nikada ranije nisu doživeli nešto slično. Radnici su marširali do lokalnih vlasti, zahtevajući isplatu hrane, uzvikivali „Gladni smo!“

Prvo su demonstrirali ispred pogrebnog hrama Ramzesa III, a potom organizovali protest sedeći ispred hrama Tutmesa III, dok se njihove žalbe nisu čule. Iako su lokalne starešine priznali da radnicima duguju obroke, nisu ih mogli odmah obezbediti. Tek nakon razgovora sa vezirom (gradonačelnikom), obroci su delimično isporučeni. Zadovoljni, radnici su se vratili poslu.

Postoje dokazi da je uspeh ovog štrajka podstakao radnike da nastave da koriste ovu taktiku tokom ostatka Ramzesove vladavine. Kako su se štrajkovi nastavili, vlasti su povećavale broj ljudi zaduženih za isporuke hrane, što je jasno pokazalo da se radnici čuju. Štrajk je bio toliko nova pojava da egipatske vlasti nisu znale kako drugačije da reaguju, osim da pokušaju da smire protestante. Pokazali su se kao veoma uspešni u svojoj kampanji, jednoj od prvih te vrste u istoriji.