Detalj sa slike iz grobnice Nakht na kojoj su prikazane tri žene na proslavi (izvor: Werner Forman/Universal Images Group Editorial/UIG via Getty Images)

Kajal, tamna šminka za oči, slična današnjem ajlajneru, je deo staroegipatske kulture. Staroegipatska šminka nije primenjivana samo iz estetskih, već i iz higijenskih razloga, ali i za terapeutske i verske funkcije. Smatralo se da kajal odbija muve, štiti oči od sunčevih zraka i sprečava pojavu infekcija. Recept za kajal je bio znatno raznovrsniji nego što se mislilo. Pored neorganskih materija bilo je i organskih sastojaka. Šminku su koristili i muškarci i žene.

Ovu tamnu šminku nosile su egipatske kraljice i plemenite žene još od protodinastičkog Egipta. Tokom procesija ili čak dok su išli na posao, egipatski muškarci sa višim statusom stavljali bi kajal oko očiju. Šminku su koristili i radnici pri izgradnji egipatskih piramida koji su bili izloženi suncu po ceo dan.

Upadljiva šminka je takođe imitirala oznake na licu boga sunca Horusa, koji je često prikazivan kao soko.

Nova studija objavljena u časopisu Scientific Reports otkrila je da je recept za kajal bio raznovrsniji nego što se ranije mislilo.

Šta je kajal?

Kajal je šminka crne boje koja se nanosi oko očiju i imala je, verovatno, zaštitnu ulogu. Koristila se i za isrctavanje obrva i kao maskara. Ova šminka nije bila popularna samo u Starom Egiptu, već i kod drugih kultura. Takođe su je koristili Rimljani, Kinezi, Japanci, Feničani, Indijci i muslimani. Kajal se koristi najmanje 7.000 godina. Reč kajal – kohl je arapskog porekla. Tradicionalni crni ili ponekad zeleni kajal je bio deo svetih obreda i takođe je služio u medicinske svrhe.

Arheološki zapisi pokazuju da su zelene boje od malahita za oči bile češće od crnih u preddinastičkim vremenima, ali oko početka (proto)dinastičkog perioda, crna je postala češća i u velikoj meri zamenila zelenu. Prva je napravljena od malahita, a druga obično od galenita (olovni sulfid). Sadržaj kajala i različiti načini pripreme razlikuju se u zavisnosti od tradicije i zemlje.

Rezultati nove studije

Moderne hemijske analize kajala su otkrile neorganske sastojke na bazi olova, dok su ranije studije zastupale mnogo širi spektar sastojaka. Štaviše, organske materije u kajalu ostaju nedovoljno proučavane.

Posude u kojima se nalazio kajal (Riesmeier et al. 2022, fig. 1)

Istraživači su, u novoj studiji, analizirali sadržaj 11 kontejnera kajala iz Pitrijevog egipatskog muzeja u Londonu. Ove posude pokrivaju  širok raspon vremena i mesta iz Drevnog Egipta.

Analize su pokazale da neorganski sastojci u receptima kajala nisu samo na bazi olova. Nova studija je identifikovala osam minerala koji ranije nisu pronađeni u drevnom kajalu: biotit, paralaurionit, lizardit, talk, hematit, natroksalat, vivelit i glušinskit. Pored već poznatih uzoraka na bazi olova, silicijuma, mangana i ugljenika.

Organski sastojci u kajalu

Hemijske analize su takođe otkrile da su organski sastojci dobijeni iz biljnih i životinjskih izvora obično korišćeni u receptima za kajal, a ponekad čak predstavljaju i glavni sastojak. Pre 1930. godine analize obavljene na kajalima otkrile su prisustvo voska, masnih materija, balzama i smola u vrlo malom broju primeraka. Možda je baš taj kajal korišćen u medicinske svrhe?

Nova studija takođe predstavlja prvo sistematsko proučavanje organskih komponenti u kajalima. Šest primeraka se verovatno sastoje pretežno od organskih materija kao što su biljna ulja i masti životinjskog porekla. Identifikovani taksonomski prepoznatljivi sastojci uključuju smolu Pinaceae i pčelinji vosak. Svi ovi nalazi upućuju na raznovrsnije recepte nego što se u početku mislilo. Kao i na to da je kajal imao višestruku namenu.

U Papirus Ebers postoji nekoliko recepata za neidentifikovane očne bolesti koje sadrže crnu boju za oči.

Da li je kajal bio opasan po zdravlje?

Ovaj proizvod je takođe sastojak lekova za slepilo, za eliminisanje zastoja vode u oba oka, protiv suzenje, za trahom i za eliminisanje upale (ili iritacije) na oba oka. Trahoma je hronični zarazni bakterijski konjunktivitis koji predstavlja ozbiljnu opasnost za vid. Uzrokuje ga Chlamydia trachomatis, koja se prenosi rukama, raznim vrstama predmeta i insekata. Ova bolest je verovatno bila endemska u starom Egiptu. Interesantna je činjenica da se kajal koristio za zaštitu od muva (koje bi mogle da nose bakteriju Chlamydia trachomatis) i bio je sastojak leka za trahom. Ali izgleda da Egipćani nisu primetili tu vezu. Međutim, jasno je da se kajal naširoko koristio u drevnoj egipatskoj medicini za oči. Otuda se čini da je crna boja za oči bila poznata kao dobar i efikasan lek.

Sarkofag sa isrctanom šminkom za oči (izvor: British Museum)

I danas je kajal u upotrebi

Kajal se još uvek upotrebljava kao olovka za oči u mnogim zemljama Azije, Afrike i Bliskog istoka. Ima sastav sličan drevnom egipatskom kajalu. Uglavnom sadrži galenit ili druga jedinjenja olova. Uzorci modernog kajala su precizno ispitani i 85% od njih se sastoje od olova. Savremeni naučnici upozoravaju da ove supstance mogu izazvati trovanje olovom.

Sastav drevne egipatske crne boje za oči bio je sličan modernim kajalima sa Bliskog istoka. Kao i danas, Egipćani su verovali da je to bezbedan proizvod. Štaviše, doživljavan je kao lek za lečenje očnih bolesti i za zaštitu očiju od UV zračenja i insekata. Stoga se čini da stari Egipćani nisu bili svesni trovanja crne boje za oči. Verovatno bi prestali sa upotrebom da su znali koliko je kajal štetan. Njegov štetan efekat među staroegipatskom populacijom ostaje nepoznat.

Izvoir: Was Ancient Egyptian kohl a poison? i Recipes of Ancient Egyptian kohls more diverse than previously thought

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »