Još pre izuma pisma, naši preci su možda razvili načine za beleženje informacija pomoću jednostavnih oznaka na kostima.

Nova studija sugeriše da se poreklo brojeva i veštačkih sistema pamćenja može pratiti unazad desetinama hiljada godina.

Prve „beleške“ čovečanstva: Oznake na kostima koje bi mogle biti poreklo brojeva

Istraživači koji proučavaju praistorijske artefakte veruju da najraniji dokazi o ljudima koji su beležili brojeve mogu ležati u jednostavnim urezima na kostima starim čak 20.000 godina.

Ljudi su veoma simbolična bića koja jedinstveno kombinuju referenciranje, složen jezik, fizičke reprezentacije i kulturno učenje velikih razmera. Upravo te osobine možda su podstakle razvoj ranih sistema za čuvanje informacija.

Međunarodni tim istraživača identifikovao je ono što bi moglo biti najraniji oblik veštačkog pamćenja – sistema za beleženje i čuvanje informacija izvan ljudskog mozga, poznatog kao AMS (Artificial Memory System).

• Da li oznake na pećinskim crtežima predstavljaju najraniji oblik pisanja pre 20.000 godina?
• Kost sa urezima otkriva rane kognitivne sposobnosti neandertalaca
• Da li su ljudi govorili pre 135.000 godina?

Otkriće je objavljeno u časopisu Archaeological and Anthropological Sciences, a ukazuje da su ljudi koristili kosti i rogove za skladištenje podataka mnogo pre nego što je razvijeno pismo.

Moderni primeri AMS sistema uključuju sve, od računara do srednjovekovnih štapića za brojanje korišćenih u vođenju poreskih evidencija. Nova istraživanja pokazuju da koreni ovakvih sistema mogu sezati duboko u paleolit, urezani u kosti, rogove ili drvo.

Tragovi računanja: šta kažu kosti?

U okviru studije analizirano je 22 artefakta, uključujući one stare i do 70.000 godina, kao i novije etnografske primere, poput drvenih kalendara iz autohtonih zajednica. Istraživači su uporedili oznake na ovim predmetima sa onima koje nastaju svakodnevnim aktivnostima, kao što su klanje životinja ili dekoracija.

Da bi razlikovali informacione zapise od slučajnih rezova, tim je identifikovao specifične obrasce: uredne, ravnomerno raspoređene oznake, različite alate korišćene u različito vreme (što ukazuje na ažuriranje zapisa), kao i precizno poravnanje znakova.

Ovi predmeti pokazuju sistematsku organizaciju, čime se jasno izdvajaju od kostiju sa tragovima mesarstva ili ukrasa.

Praistorijske “beleške” od Afrike do Evrope

Među analiziranim artefaktima nalaze se: Kost babuna iz Granične pećine (Južna Afrika, stara 44.000 godina), sa nizovima oznaka koje potencijalno predstavljaju prebrojavanje; Rog irvasa iz La Marke (Francuska, star 15.000 godina), podeljen u sekcije za „skladištenje“ informacija; Srednjovekovni štapići za brojanje i starosedeoski kalendari, koji pokazuju obrasce slične onima iz paleolita.

Zajednički prostorni obrasci koji se javljaju kod etnografskih i paleolitskih AMS sistema jasno ih razlikuju od običnih tehničkih ili dekorativnih rezova.

Namena praistorijskih oznaka na kostima

Iako ne možemo sa sigurnošću znati šta su ove oznake beležile, moguće je da su korišćene za: brojanje dana ili događaja (npr. lunarni kalendari), vođenje jednostavnih lista (predmeta, osoba), izražavanje količina (više . manje), kao vid protomatematičkog sistema.

Važno je napomenuti da ne postoje dokazi da su svi praistorijski narodi razvili složene numeričke sisteme. Neke današnje zajednice, poput amazonskih plemena, koriste samo pojmove za „jedan“, „dva“ i „mnogo“. Zato ovi rani AMS sistemi mogu predstavljati međukorak u razvoju apstraktnog kvantifikovanja.

Ove oznake nisu bile samo „USB stikovi“ paleolita, već alati za prenošenje znanja unutar zajednice. Snimanje informacija na objekte predstavlja oblik spoljašnjeg predstavljanja i komunikacione tehnologije.

Posebno je zanimljiva metodologija studije: istraživači su koristili prostornu statistiku, tretirajući svaki rez kao tačku na mapi, što im je omogućilo da razlikuju slučajne od namernih urezivanja.

Ko ih je stvorio – Homo sapiensi ili možda neandertalci?

Neki od najstarijih predmeta potiču sa lokaliteta povezanih sa modernim ljudima, ali artefakti kao što je kost iz Le Pradela (Francuska, stara 72.000–60.000 godina) mogli bi ukazivati i na neandertalsko poreklo. Iako autori pozivaju na oprez, ostavljaju otvorenom mogućnost da su i drugi hominidi posedovali kapacitete za stvaranje sistema pamćenja.

Studija, u krajnjoj liniji, ne govori samo o kostima, već o načinu razmišljanja. Ovi tragovi ukazuju na prelazak sa osnovnih pojmova („malo“ – „mnogo“) ka apstraktnim konceptima poput brojeva, vremena, pa čak i planiranja budućnosti.