Večito pitanje da li je sifilis iz Amerike donet u Evropu možda je konačno rešeno analizom drevne DNK iz skeleta pre 1492. godine, odnosno pre dolaska Kolumba i njegove posade u Ameriku.

Pitanje koje je decenijama zbunjivalo istraživače možda je konačno rešeno. Analiza drevne DNK pokazuje da je sifilis nastao u Americi, ali evropski kolonijalizam ga je široko raširio i učinio globalno dominantnim.

Nova istraživanja otkrivaju poreklo sifilisa

Istraživački tim predvođen članovima Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju preduzeo je ključni korak ka rešavanju dugogodišnje kontroverze – da li je sifilis u Evropu unet iz Amerike krajem 15. veka, ili je tamo bio sve vreme? Drevni genomi patogena iz skeleta koji potiču pre 1492. potvrđuju njegovo uvođenje iz Amerike, ali njegovo širenje širom sveta ostaje mračno nasleđe kolonijalnog perioda.

Naučnici su analizirali ljudske skelete sa brojnih arheoloških nalazišta u Americi u potrazi za dokazima o sifilisu i srodnim bolestima. Svoja otkrića objavili su u studiji u časopisu Nature, piše u saopštenju.

U proleće 1495. italijanska kampanja francuskog Karla VIII prekinuta je intenzivnim izbijanjem naizgled nepoznate bolesti. Bila je to bolest visoke smrtnosti koja je brzo zahvatila celu Evropu i ostavila preživele sa oštećenjima tela i duha koja menjaju život. Ova dokumentovana epidemija bolesti se sada tumači kao prvi istorijski izveštaj o sifilisu.

Kako se venerični sifilis proširio?

Poreklo sifilisa je predmet višedecenijske debate. Epidemija iz kasnog 15. veka dogodila se ubrzo nakon povratka Kolumba i njegove posade sa svojih ranih ekspedicija u Ameriku. To je navelo neke da veruju da je kontakt sa novim zemljama i ljudima možda imao veze sa iznenadnim početkom bolesti.

Iako su mnoge zarazne bolesti putovale na zapad od Evrope do Amerike tokom ranog kolonijalnog perioda, gde su prenele razorne posledice na starosedelačke grupe, sifilis je jedan od retkih koji je verovatno napravio obrnuti put.

Ova „kolumbovska teorija“ o sifilisu je stekla popularnost tokom godina, ali i dalje ima svoje kritičare. Njegov jednostavan narativ počinje da se otkriva kada stručnjaci skrenu pažnju na lezije koje se vide na kostima iz srednjovekovne Evrope. Dugotrajni bolesnici i oni rođeni sa infekcijom mogu razviti promene na kostima ili zubima, a tokom proteklih nekoliko decenija u Evropi je pronađen veliki broj takvih skeleta koji su prethodili 1492. godini. Mnogi sada veruju da je istorija sifilisa u Evropi počela mnogo pre Kolumba, a pandemija iz kasnog 15. veka desila se iz razloga nezavisnih od novih kontakata. Ali nijedna teorija nije potvrđena.

Više vrste sifilisa

Bakterije iz roda Treponema uz venerični sifilis (seksualno prenosiv) izazivaju nevenerične bolesti poput pinte, bedžela i frambezije, a one su zajedno poznate kao treponemske bolesti. Venerični sifilis je najteže oboljenje od svih treponema, a uzrokuje ga bakterija Treponema pallidum.

Sve ove bolesti mogu izazvati uništavanje i preoblikovanje kostiju tokom života osobe, tako da su arheolozi dugo istraživali pretkolumbovske skelete u Americi u potrazi za tragovima porekla sifilisa. Ali jasne genetske dokaze o sifilisu bilo je teže pronaći zbog lošeg očuvanja DNK treponeme tokom vekova.

Analiza genoma potvrdila prisustvo veneričnog sifilisa, pre 1492. godine

U novoj studiji, istraživači su uzeli uzorke iz zuba i kostiju desetina skeleta iz Amerike koji su pokazali znake infekcije treponemom. Zatim su, zahvaljujući napretku u genomskoj tehnologiji, uspeli da izoluju genome Treponema pallidum iz skeleta pet ljudi koji su umrli u današnjem Meksiku, Peruu, Argentini i Čileu, pre 1492. godine.

Na osnovu svoje genomske analize, istraživači su otkrili da je T. pallidum, bakterija koja izaziva sifilis i srodne bolesti, nastala u Americi tokom srednje holocenske epohe, pre čak 9.000 godina, a zatim se odvojila na podvrste koje izazivaju razne treponemske bolesti.

Ali savremeni sifilis se možda pojavio neposredno pre dolaska Kolumba, napisali su naučnici u studiji. Brzo se proširio u ranom kolonijalnom periodu, što odgovara porastu transatlantske trgovine ljudima.

„Dok su autohtone američke grupe nosile rane oblike ovih bolesti, Evropljani su bili ključni u njihovom širenju širom sveta“, naveli su istraživači u saopštenju.